Прије неколико година, у мојој земљи је била популарна фраза која потиче из области брачног савјетовања. Парови су охрабривани да једно другом поставе сљедеће питање: «Шта си у посљедње вријеме учинио/ла за мене?»
Намјера је била да се нагласи да везе нису статичне, да се непрекидно развијају и да се све своди на узајамно давање и узимање.
Мислим да би било корисно уколико би се ово питање укључило у јавну политичку расправу у Босни и Херцеговини.
Грађани би требало да својим изабраним лидерима и оним државним службеницима чије активности имају директни утицај на свакодневни живот поставе питање: «Шта сте у посљедње вријеме учинили за мене?»
Изабрани лидери и државни службеници би требало да поздраве то питање, с обзиром да им се пружа јединствена прилика да изложе своје активности, или у случају потребе да објасне разлоге свог недјеловања, као и планове будућих активности.
Ово питање отвара читаво подручје одговорности и дијалога, а управо су одговорност и дијалог основни елементи сваког функционалног демократског друштва.
Општински ниво је добро мјесто да се почне са постављањем овог питања. Општине су мјесто на којем, у девет од десет случајева, влада остварује први контакт са грађанима. Управо у општинама морамо да стојимо у редовима и чекамо на формуларе, таксе, одобрења, дозволе, и друге документе (како у мојој, тако и у вашој земљи). И управо су општине те које су одговорне за пружање кључних услуга као што су скупљање отпада, улична расвјета, локалне клинике и дјечија игралишта. Општине такође имају директну и кључну улогу у привлачењу инвестиција које се могу искористити за отварање нових предузећа и отварање нових радних мјеста у сусједству.
Тако да питање «Шта сте у посљедње вријеме учинили за мене?» може донијети веома конкретан одговор. Постигли смо напредак у тој и тој области, започели смо то и то, спремамо се започети то и то.
Уколико одговор на ово питање буде мање конструктиван онда ћете знати да ваш начелник или ваши општински вијећници не раде свој посао.
Поређења су одбојна, али веома често разјашњавају ствари.
Погледајмо двије општине.
Општина Љубиње у источној Херцеговини се суочава са практичним изазовима који се односе на њену релативну изолованост и мали број економских потенцијала који су развијени у том крају. Општинска скупштина је увела скромне новчане подстицаје, укључујући и «додатак за новорођенчад», како би убиједила становнике да се не исељавају, и такође је предузела мјере како би омогућила да изградња на територији ове општине буде лакша и јефтинија. Начелник је такође у локалној администрацији увео платни систем у оквиру којег су сви службеници плаћени зависно од резултата свог рада.
Контраст између ове општине и, рецимо, Бијељине је веома уочљив. У Бијељини, бирократија расте док је буџет за плате чланова кабинета утростручен откако је на изборима одржаним у октобру прошле године изабран нови начелник. Становници Бијељине имају мало тога да покажу како би оправдали значајно повећане плате које сада исплаћују начелнику и званичницима у његовом кабинету. Недавно су општински вијећници повисили своје мјесечне трошкове за износ већи од просјечне плате у Републици Српској. Упркос чињеници што ова општина има свеобухватан спектар економских потенцијала и што је некад била успјешан пољопривредни и економски центар, јавна инфраструктура је у распадању а општинске услуге су неадекватне.
Овдје се не ради о питању политичких странака јер је и у Љубињу и у Бијељини на власти иста политичка странка.
Али ово питање јесте политичке природе.
Све се врти око питања: «Шта сте у посљедње вријеме учинили за мене?» Становници Љубиња и Бијељине треба да поставе ово питање општинским службеницима. Њихови одговори ће се разликовати, али ће засигурно разјаснити нека питања.
Поменуо сам ове двије општине као два примјера: један позитиван и један негативан. Можда ће ме становници ових општина исправити. А можда ће и општинско вођство у Бијељини моћи да објасни зашто нису били у стању да пруже одговарајуће услуге грађанима, упркос енормном повећању плата начелникових сарадника.
У свакој општини у земљи на дјелу су различите политичке снаге. У неким случајевима, општинска скупштина спречава ефикасно дјеловање начелника, док у другим случајевима вриједи обрнуто. Неке општине имају природни економски и демографски потенцијал, док друге испаштају због енормних практичних недостатака.
Али, управо ова питања требају да се додатно истраже и објасне.
Становници општина су ти који морају истраживати, док су општински службеници задужени за објашњавање.
Општине нису власништво службеника, већ становника тих општина. Општинским службеницима треба дати прилику да објасне шта су урадили, шта тренутно раде, и шта планирају да ураде у наредном периоду.
Закотрљајте лопту и питајте вашег начелника или најближег општинског службеника: «Шта сте у посљедње вријеме учинили за мене?»