ЗА Кристијана Шилинга, високог представника међународне заједнице у БиХ, изјава премијера РС Милорада Додика да сваком, па и РС, треба дати право на самоопредељење – не отвара ни најмању дилему:
– Република Српска није ни Косово, ни Црна Гора. Референдум у Црној Гори био је посебан случај, у складу са Уставом бивше Југославије. Не постоји историјска РС, да би дошло до њеног одвајања. Према томе, ни одлуке о исходу референдума у Црној Гори ни коначно решење статуса Косова, не могу имати никаквог утицаја на БиХ. Ова држава је коначно договорена у Дејтону. Границе су међународно признате, и ту нема никаквих отворених питања и једноставно нема никакве везе са БиХ – каже у интервјуу за “Новости” Кристијан Шварц-Шилинг.
Поводом црногорског референдума многи страни медији пишу да би то могао бити модел за осамостаљење Баскије, Каталоније, Јужне Осетије… Постоји страх у великим и организованим земљама, а ви кажете да то неће утицати на овај трусан регион…
– Људи су овде вековима живели заједно. Поделе и ратови су се десили због утицаја страних сила попут Русије, Турске, Аустрије, а на крају је у касном двадесетом веку дошло до покушаја успостављања новог етничког поретка у региону. Једноставно, политику етничког чишћења нико у међународној заједници није подржао и око тога нема дискусије. А, када причамо о старим европским државама, на пример Шпанији – ту проблеми са покрајинама постоје вековима. За овај простор је важно да се налазимо у демократској ери. Држава и власт се изграђује од дна према горе, а не од врха ка доле, како је то било у Југославији. Грађани имају могућност да бирају своје власти, али не могу рећи “ја не желим да овај човек живи овде”. Сви морају коегзистирати.
Сарајевска штампа је први пут отворено проговорила о организованим злочинима над Србима у главном граду БиХ. Породице жртава траже формирање Комисије за страдање несталих Срба у Сарајеву. Да ли ћете подржати формирање такве комисије?
– Постоји 16 одлука Комисије за људска права Уставног суда БиХ којима се налаже органима Федерације БиХ и Републике Српске да се позабаве проблемом проналажења несталих, али су све игнорисане. Све ове одлуке морају се у потпуности испоштовати и спровести без обзира на етничко и религијско порекло жртава или породица. Лично ћу извршити притисак на институције које се оглушују о захтеве Комисије за људска права.
Други велики политички проблем у БиХ је полицијска реформа. Да ли је игнорисање воље српских представника за опстанак полиције Републике Српске пут за изградњу стабилне БиХ?
– Не ради се о игнорисању ставова српских представника, већ о недостатку конструктивних предлога. Српска страна се генерално слаже са три принципа ЕУ која су договорена у октобру 2005. године, али да не прихватају овакву организацију. Иако постоје неке недоследности, РС је постала свесна да не може бити препрека за преговоре о стабилизацији и придруживању и да ће ускоро бити постигнут компромис.
Да ли то значи да у будућој организацији опстаје полиција РС?
– То није питање постојања полиције РС. Овај ентитет мора да извршава оно што се одлучи на вишем државном нивоу. Закон и буџет долазе са државног нивоа и то је јасно и премијеру РС Милораду Додику. А, што се тиче команде и хијерархије, то је питање преговора. Дирекција за реформу полиције не ограничава јединице и регије, већ покушава урадити оно што је најбоље, користећи искуства других земаља.
Зашто онда у БиХ на регионалном нивоу није могуће да опстане полиција РС?
– Ту се поставља и питање величине регија. Једноставно, овде полиција није инструмент за укидање ентитета. То се не би требало учинити уз помоћ полицијске реформе. Нити полицијска реформа служи за јачање ентитета. Овде се ради о једној држави, и регије морају бити организоване на рационалан начин да би полиција била ефикасна. Нажалост, у сенци се води борба две стране. Једне која жели да ослаби, а друга да ојача ентитете. То нема везе са стварањем квалитетне полиције.
БИЋЕ УСТАВНИХ ПРОМЕНА
ЗАЛАЖЕТЕ се за то да домаћи политичари преузму одговорност. Како када пакет уставних промена није прошао у парламенту БиХ?
– Већина посланика је била за уставне реформе, баш као и већина грађана. Нажалост, недостајала су само два гласа да пакет прође. Ипак, са уставним реформама наставиће се и после избора. Они који су гласали против уставних реформи потрошили су годину-две потребне за напредак земље, зато што нису имали прагматичан или реалан политички став. Они морају да сносе одговорност пред грађанима зато што су зауставили напредак због својих нереалних захтева.
ШИЛИНГ СА СРПСКИМ ЗВАНИЧНИЦИМА
ПОШТОВАЊЕ ЕНТИТЕТА
О ОДНОСИМА Србије и БиХ, и ситуацији у региону, Кристијан Шварц-Шилинг је у Београду разговарао са председником и премијером Србије, Борисом Тадићем и Војиславом Коштуницом, на одвојеним састанцима, а након тога сусрео се и са министром иностраних послова СЦГ Вуком Драшковићем.
– Добри односи у региону, а посебно Србије и БиХ, један су од приоритета политике Београда – рекао је председник Тадић високом представнику УН. Он је нагласио и да сва отворена и спорна питања морају да се решавају дијалогом, а поновљен је и став да за европску будућност БиХ као и за регионалну стабилност, важан принцип консензуса сва три равноправна народа у БиХ.
На важност очувања и поштовања Дејтонског споразума који гарантује стабилност БиХ, Шилингу је указао премијер Србије Војислав Коштуница, уз подсећање да ентитети представљају темељ споразума.
Високи представник за БиХ јуче се сусрео и са српским патријархом Павлом.