Данас је 100 дана након мог обраћања Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине, као и први дан предизборне кампање, тачно мјесец дана прије изласка на гласање за нови сазив Парламентарне скупштине. Зато је вријеме да се изврши процјена резултата рада оних који су изабрани 2002. године и да се утврди који лидери и странке могу најбоље изградити европску будућност за ову земљу и све њене грађане.
Ситуација у погледу законске регулативе у посљедњих 100 дана је све само не импресивна. Политика у којој једна страна добија, а друга губи је понекад парализовала институције, а хушкачка реторика распиривала националне тензије. То је довољно да скоро свакога одврати од политике. Многи бирачи, посебно млади људи, зато се могу запитати да ли вриједи гласати на предстојећим изборима.
У свим земљама најмања је вјероватноћа да ће млади гласати зато што често сматрају да њихов глас неће ништа промијенити. Међутим, било би погрешно одбацити могућност да се гласа.
Сви избори су значајни. Ипак, предстојећи избори посебно су значајни због промјене природе међународног присуства у Босни и Херцеговини. Лидери који буду изабрани 1. октобра ове године мораће да преузму одговорност за будућност ове земље и водити је према Европи након затварања Канцеларије високог представника наредне године.
Код ових избора ради се о темпу којим ће се Босна и Херцеговина кретати према Европи и свако ко одлучи да не гласа, у ствари, омогућава другима да одлучују о његовој или њеној будућности.
Кад сам ја био млад, будућност моје земље није била извјеснија од будућности Босне и Херцеговине данас. Wемачка је била поражена у рату. Била је подијељена, а демократија је била тек у зачетку. Тада није било Европске уније. Али, кроз НАТО, Маршалов план и, касније, Европску заједницу за угаљ и челик појавиле су се евро-атлантске перспективе за Wемачку које је тадашњи канцелар Конрад Аденауер искористио.
Wемачка је приступила НАТО-у 1955. године и била је један од оснивача данашње Европске уније 1957. године. А када се подијељена Wемачка поново ујединила 1991. године, генерални секретар НАТО-а био је Нијемац, покојни Манфред Вернер.
Данас Босна и Херцеговина има сличне евро-атлантске изгледе. И заиста, пут ка евро-атлантским интеграцијама данас је много јаснији него што је био прије више од пола вијека. Данас, Партнерство за мир представља први јасан корак према чланству у НАТО-у, а Споразум о стабилизацији и придруживању, о којем Босна и Херцеговина тренутно преговара са Европском комисијом, први је корак према чланству у Европској унији.
Да би се помогло Босни и Херцеговини на овом путу, у својству специјалног представника Европске уније ја сада градим нову Канцеларију која ће остати у земљи након затварања Канцеларије високог представника, а који ће координисати рад свих европских актера, укључујући Европску комисију, ЕУФОР и Полицијску мисију ЕУ. Међутим, ја не могу да водим Босну и Херцеговину у Европу. Ја само могу да радим заједно са партнерима који су одлучни да изграде европску будућност за своју земљу.
Што се тиче младих људи у овој земљи, хитан корак у изградњи европске будућности је да се укључе у предизборну кампању и гласају на изборима у октобру. Много тога је мањкаво у политици ове земље, али једини начин за промјену и унапређење ситуације јесте активно учешће. А начин да се процес евро-атлантске интеграције одржи у замаху јесте да се остане укључен.
Босна и Херцеговина има европску будућност и та будућност ће отворити могућности за младе људе у овој земљи, боље него што су многи чак и сањали. Неколицина њих ће дефинитивно достићи високе позиције у Европској унији. А ништа ме више не би обрадовало него да чујем како се будући европски комесар или предсједник Европског парламента први пут укључио у политику на овим изборима.
Кристијан Шварц-Шилинг је високи представник међународне заједнице и специјални представник Европске уније у Босни и Херцеговини.