Бијег Радована Станковића из фочанског затвора прошлог викенда, који је осуђен на затворску казну од 20 година због поробљавања, мучења, заробљавања и силовања као злочина против човјечности, указао је на све неадекватности преоптерећеног и недовољно финансираног затворског система у Босни и Херцеговини, као и на потребу за успостављањем хитне координације органа за спровођење закона и правосудних органа Босне и Херцеговине.
Оптужбе против Станковића изнесене су током јавног суђења и он је проглашен кривим за страховите злочине (силовање жена и организовање силовања, као и планирање низа убистава). Поступак пред Судом БиХ окончан је правовремено и на транспарентан и ефикасан начин, али, сасвим је јасно да третман осуђеника након изрицања казне није био нити транспарентан, нити ефикасан.
Потребно је спровести детаљну истрагу о томе како се могло дозволити да особа, која је недавно осуђена за један од најтежих злочина, буде изведена из затворских просторија без одговарајуће полицијске пратње и на основу још увијек неутврђених и необјашњених разлога.
Отпуштање управника Затвора, у сриједу, као и суспензија и оптуживање девет чувара, који нису спријечили Станковићев бијег представља добар почетак. Канцеларија високог представника пажљиво ће пратити даљњи развој ситуације.
У држави у којој су судски поступци против ратних злочинаца један од најважнијих фактора послијератног опоравка и помирења, и гдје ће се овакви предмети водити још дуги низ година, успостављање одговарајућих казнених институција и одговорног руководства тих институција представља апсолутни приоритет. У наредних неколико седмица састаћу се са надлежним државним органима власти и потенцијалним међународним партнерима, како бисмо разговарали о мјерама које могу бити предузете у циљу убрзања активности на пројекту Државног затвора.
С обзиром да ће бити потребно неколико година да Државни затвор почне функционисати, особе које је осудио Суд БиХ не би требало, у међувремену, да служе казне у затворима у које их се упућује на основу њихове етничке припадности – затвореници српске националности казну служе у затворима у Републици Српској, затвореници хрватске националности у Херцеговини, а затвореници бошњачке националности у средњој Босни.
Овдје се ради о безбједности, а не о етничкој припадности. Базирање затвора, који су испод потребних стандарда, на етничкој припадности, не представља рјешење. Потребно је побољшати стандарде у казнено-поправним институцијама. Станковић не би могао побјећи да се затвором у Фочи руководило на прописан начин.
Постоје и други начини да се обезбиједи да се према затвореницима коректно поступа током одслужења затворске казне, на примјер, доношењем измјена и допуна релевантних ентитетских законских прописа, како би се државни закон о извршењу казни и много строжа правила овог закона примјењивали на особе које је осудио Суд БиХ, али које затворску казну служе у ентитетским затворима.
Чини се да је, одмах након Станковићевог бијега, дошло до скандалозно велике конфузије на свим нивоима о томе шта је, ко и када требало да учини. Полиција је поставила блокаде на путевима након што је постало разумно вјероватно да је Станковић већ нестао из тог подручја, а требало је пет дана да буде издата међународна потјерница за хапшење, упркос великој вјероватноћи да је Станковић прешао преко границе одмах након бијега.
У вријеме изрицања пресуде, Станковић није изразио никакво жаљење због својих злочина, а његов бијег из затвора је и доказ, ако је неки и потребан, да он не сматра да је починио зло, или да је његова казна праведна. Он може поново силовати и мучити. Он представља опасност за друштво у Босни и Херцеговини, ако је још увијек овдје, или тамо куда је отишао.
Сада је приоритет обезбиједити да Станковић буде ухапшен, а потом обезбиједити да се брзо и ефикасно позабави организационим и административним пропустима који су омогућили овај фијаско.
Кристијан Шварц-Шилинг је високи представник међународне заједнице и специјални представник Европске уније у Босни и Херцеговини.