Организације у Босни и Херцеговини – Канцеларијависоког представника и специјалног представника Европске уније, СавјетЕвропе, Резидентни координатор Уједињених нација, EUFOR, Високи комесаријат Уједињених нација за избјеглице, Штаб НАТО-а у Сарајеву и Организација за безбједност и сарадњу у Европи оштро осуђују недавне активности и изјаве политичара на високим функцијама у Републици Српској којима се званично глорификују припадници српског народа осуђени за ратне злочине и негира чињеница да се у јулу 1995. године у Сребреници десио геноцид. Чињеница да су те активности предузете и такве изјаве дате непосредно прије и након обиљежавања 11. јула и 15. годишњице геноцида у Сребреници чини их још недостојнијим.
Подсјећамо власти у Републици Српској да су чињенице у вези са Сребреницом јасне и чврсто установљене. Пресудом Међународног суда правде од 26. фебруара 2007. године у предмету Босна и Херцеговина против Савезне Републике Југославије је утврђено да се у Сребреници десио геноцид. Пресудама Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију, почевши од пресуде у предмету Радислава Крстића и недавно, 10. јуна, донесених пресуда против Љубише Беаре и Вујадина Поповића такође се утврђује индивидуална кривична одговорност за починиоце геноцида у Сребреници.
Подсјећамо да,иако према Европској конвенцији о људским правима свако има право на слободу изражавања, ово право може бити подвргнуто одређеним ограничењима, првенствено да би се сачувао ауторитет и непристрасност судских органа или да би се заштитио углед и права других. Јавни званичник који негира геноцид, иако је у потпуности свјестан ових судских одлука, не вријеђа само сјећање на оне који су убијени него и активно угрожава владавину права. Јавно награђивање оних који су осмислили, организовали или омогућили геноцид такође угрожава ауторитет судских органа.
Сматрамо да је отворено суочавање са злочинима из прошлости и њихово рјешавање апсолутно неопходно за изградњу атмосфере повјерења, као и за осигурање потпуне одговорности појединца путем кривично-правног система. С друге стране, негирање прошлости и измишљање искривљеног историјског приказа стања само слаби кредибилитет оних који негирају судски утврђене историјске чињенице. У том погледу, за власти Републике Српске било би далеко разборитије да слиједе недавне позитивне примјере лидера Хрватске и Србије.