OHR изражава забринутост да недавне судске одлуке угрожавају право избјеглица и расељених особа да се слободно врате у своје предратне домове у Босни и Херцеговини, право гарантовано Анексом 7 Дејтонског мировног споразума.
У случају господина Фаика Зулчића, повратника у Бијељину, судови су додијелили изузетно висок износ обештећења привременом кориснику за радове извршене током привременог боравка. Због немогућности господина Зулчића да исплати досуђено обештећење, његова кућа је продата на аукцији да би се дјеломично исплатио захтјев за обештећењем и он се сада суочава са могућом деложацијом 10. априла 2012. године.
OHR подсјећа да су измјене и допуне закона о поврату имовине које је донио високи представник те накнадно усвојила домаћа законодавна тијела имале за циљ да убрзају процес повратка и осигурају брзо спровођење тих закона на недискриминаторан начин.
Одредбе које је донио високи представник обухватају обештећење за „нужне трошкове“ који су били неопходни да би имовина остала у стању погодном за становање. Међутим, право привременог корисника на обештећење за нужне трошкове не смије угрозити или превладати право повратника и расељених особа на повратак у складу са Анексом 7.
Релевантни законски прописи такође предвиђају да уколико суд досуди обештећење привременом кориснику, повратник има право на поврат тог износа од надлежних власти или даваоца имовине на кориштeње, према Закону о облигацијама.
OHR позива надлежне власти на државном и ентитетском нивоу да се приоритетно позабаве овим питањем како би права повратника била заштићена од неразумних захтјева за накнадом.
OHR води консултације са другим међународним организацијама и домаћим институцијама како би се дошло до дугорочног рјешења у вези са могућом пријетњом коју захтјеви за несразмјерним накнадама представљају праву повратника да у миру уживају у својим предратним домовима.