Високи представник и специјални представник Европске уније, Кристијан Шварц-Шилинг, је данас у свом говору пред Савјетом безбједности УН-а позвао Уједињене нације да утврде УН-ов дан Сребренице – као дан обиљежавања трагичних догађаја који су се десили 1995. године, и као дан када би се одавала почаст жртвама геноцида и њиховим породицама.
У говору који се дотакао многих тема, анализирајући многобројне тешкоће са којима се суочио у Босни и Херцеговини у току свог мандата, а посебно пресуде Међународног суда правде у случају Босна и Херцеговина против Србије и Црне Горе, Шварц-Шилинг је обавијестио Савјет безбједности УН-а: “Радикална реторика је затровала политички амбијент и питање Сребренице се поново актуелизовало.”
Високи представник и специјални представник Европске уније је говорио и о перспективама за транзицију и преузимање одговорности, који су били кључне одлике његовог мандата, наглашавајући области у којима је дошло до застоја у реформама неопходним за евро-атлантску интеграцију Босне и Херцеговине, области у којима је земља ипак постигла напредак, те области у којима она треба да постигне напредак, како би се развила у функционалну државу способну за пуну евро-атлантску интеграцију. Шварц-Шилинг је одао признање Савјету безбједности УН-а за улогу коју је имао у постизању позитивног исхода по питању полицијских службеника којима је Међународна полицијска мисија Уједињених нација ускратила сертификате.
Шварц-Шилинг је посебно указао на то да су “неодговорни политичари вршили немилосрдну политичку манипулацију овим питањем ШСребреницеЋ,” у свјетлу пресуде Међународног суда правде, што, како је он рекао, “само скреће пажњу са правих питања која захтијевају конкретне мјере”. Шварц-Шилинг је нагласио и своје властите напоре да побољша услове у и око Сребренице, као и области у којима Уједињене нације треба да размотре даље активности, посебно у вези са недостатком сарадње Србије са Међународним трибуналом за злочине почињене у бившој Југославији (Хашким трибуналом) у Хагу.
“Ја сам именовао … изасланика, који ће имати координациону улогу,” рекао је Шварц-Шилинг, посебно посвећујући пажњу раду правосудних тијела и институција за спровођење закона у Босни и Херцеговини, али наглашавајући да се не ради о промјени уставног и територијалног поретка земље.
“Једнострана измјена Дејтонског мировног споразума била би озбиљан ризик за мир и стабилност. Савјет безбједности треба да размотри да јасно пренесе ову поруку.” рекао је Шварц-Шилинг.
Високи представник и специјални представник Европске уније је објаснио да је упутио писмо предсједнику Србије Борису Тадићу, у свјетлу пресуде Међународног суда правде, те да је тражио да га он информише о мјерама које предузима у смислу сарадње са Хашким трибуналом, међутим, предсједник Тадић није одговорио на то писмо.
“Вјерујем да Савјет безбједности треба веома озбиљно размотрити питање како приволити Србију да спроведе пресуду Међународног суда правде,” навео је Шварц-Шилинг. “Ово се тиче стабилности у региону, и Савјет безбједности у том смислу мора бити на висини задатка.”
Шварц-Шилинг је, такође, затражио од Савјета безбједности УН-а да подсјети све стране потписнице Општег оквирног споразума за мир да имају обавезу да поштују своје међународне обавезе, а посебно обавезе у смислу сарадње са Међународним трибуналом за бившу Југославију.
Високи представник и специјални представник Европске уније је обавијестио Савјет безбједности УН-а да блокада политичких реформи, посебно реструктурирања полиције, у Босни и Херцеговини траје више од годину дана, и да се морају уложити већи напори да се превазиђе недостатак политичке воље, скепса и бојазан који доминирају политичким разговорима, како би Босна и Херцеговина постигла напредак на путу ка Европи.
“Европска унија је одобрила техничке преговоре са Босном и Херцеговином за Споразум о стабилизацији и придруживању,” рекао је Шварц-Шилинг. “Документ је спреман за парафирање – али се прво морају испунити политички услови.”
Високи представник и специјални представник Европске уније је описао “преузимање одговорности” као “захтјеван процес учења,” али је јасно указао на то да он представља пут напретка за Босну и Херцеговину.
“Захтјеван процес учења не значи да је преузимање одговорности погрешна ствар – али то је упозорење које не треба игнорисати,” рекао је Шварц-Шилинг“. “Упозорење да се транзиција не може узимати као готова чињеница; да босанскохерцеговачке власти морају повећати своје напоре да одговоре својим обавезама у управљању властитом земљом, и да се озбиљан дугорочни међународни ангажман мора наставити.”
Високи представник и специјални представник Европске уније је објаснио да је дао препоруку да се продужи постојање Канцеларије високог представника (ОХР) и након краја јуна ове године, јер су његове бојазни за политичку стабилност Босне и Херцеговине биле све јаче.
Упркос многим застојима, ипак је током мандата Шварц-Шилинга постигнут напредак у Босни и Херцеговини.
Високи представник и специјални представник Европске уније је усмјерио пажњу Савјета безбједности УН-а ка чињеници да су избори одржани у складу са међународним демократским стандардима; да су органе власти оформили политичари Босне и Херцеговине сами, иако споро; да је Босна и Херцеговина приступила НАТО-овом програму Партнерство за мир; да се Босна и Херцеговина прикључила зони слободне трговине у Југоисточној Европи; те да Савјет за регионалну сарадњу одлучио да његово сједиште буде у Сарајеву.
Шварц-Шилинг је захвалио Савјету безбједности УН-а за његову конструктивну улогу у усвајању писма предсједника, које се тиче полицијских службеника које су десертификовале УН-ове Међународне полицијске снаге. Он је, такође, изразио захвалност институцијама Босне и Херцеговине, Савјетуу Европе, Полицијској мисији Европске уније, те Одјелу УН-а за мировне операције и Великој Британији као предсједавајућем Савјета безбједности УН-а, што су радили заједно са његовом Канцеларијом у налажењу рјешења за ово питање.
Високи представник и специјални представник Европске уније је апеловао на лидере Босне и Херцеговине да се врате дискусији и конкретним активностима у интересу свих грађана, посебно наводећи потребу за реформама у сфери образовања, привреде, страних улагања, јавне управе и емитовања. Шварц-Шилинг је нагласио да је дугорочно значајно да се осигура да Босна и Херцеговина боље задовољи потребе својих грађана и постане ефикасна, функционална држава која може бити пуноправан члан евро-атлантских институција.
“Увјерен сам да Босна и Херцеговина треба да покрене процес уставне реформе у оквиру властитих институција, чиме би се политичким странкама, Парламенту и друштву уопште, осигурао форум за дебату о суштинским питањима, и за техничке припреме везане за комплексна питања у оквиру уставне реформе,” рекао је Шварц-Шилинг, наглашавајући да су и Европска унија и Сједињене Државе спремне да дају савјете око стандарда и подијеле своје искуство и стручност.
“Међународна заједница не смије избјегавати своју обавезу да пружи помоћ,” наставио је Шварц-Шилинг. “Она мора активно наставити са спровођењем своје политике пружања савјета и смјерница босанскохерцеговачким органима власти до момента у којем више неће постојати потреба за Канцеларијом високог представника и бонским овлаштењима.”
Високи представник и специјални представник Европске уније је упозорио на будуће изазове са којима ће се новоформиране власти и његов насљедник, амбасадор Мирослав Лајчак, суочити у предстојећем периоду. Шварц-Шилинг се захвалио Савјету безбједности на подршци коју су му пружали током мандата, те најавио да намјерава да задржи блиске контакте са Босном и Херцеговином, “земљом коју сам добро упознао и заволио,” како буде ишла путем ка свјетлијој будућности у евро-атлантским институцијама.
Цјеловит текст говора високог представника и специјалног представника Европске уније доступан је на Интернет страницама www.охр.инт и www.еусрбих.орг.