04.04.2003 OHR / USAID / World Bank / EU

Учесници на округлом столу позвали власти БиХ да предузму хитне кораке на реструктурирању електро-енергетског сектора

image_pdfimage_print

Брза и темељна реформа индустрије за производњу електричне енергије у БиХ ће заштитити кориснике, повећати  приход од извоза, подстакнути економски развој и ријешити питање пропуста у руковођењу и лошег управљања предузећима који су установљени недавним ревизијама Електро- привреда, казали су учесници у расправи на данашњем округлом столу који је спонзорисао УСАИД. Неколико учесника у расправи је нагласило да је, дугорочно гледано, веома извјесно да ће реструктурирање побољшати могућност запошљавања тиме што ће подићи ниво успјешности и профитабилности електро-енергетског система.

Међу учесницима семинара којим је предсједавао први замјеник Високог представника, Доналд Хејс су били и предсједавајући Савјета министара, Аднан Терзић, премијер Федерације, Ахмет Хаџипашић, премијер  РС, Драган Микеревић као и државни и ентитетски министри.

Премијер Терзић је констатовао да је реструктурирање електро-енергетског сектора предуслов за интеграцију БиХ у регионално тржиште електричне енергије, што је опет корак напријед у интеграцији у тржиште ЕУ. Изразио је задовољство што је у оквиру округлог стола разграничено реструктурирање електро-енергетског сектора БиХ од приватизације предузећа која испоручују електричну енергију.

Господин Микеревић је рекао да ће стратегија БиХ да најприје спроведе реструктурирање, а затим приватизацију, омогућити земљи да искористи потенцијал електро-енергетског тржишта, привуче инвестиције и почне са поузданим снабдијевањем електричном енергијом, нарочито малих и средњих предузећа.

Господин Хаџипашић је констатовао да ”су заправо грађани ти који сносе посљедице пропуста у руковођењу и недјелотворности електро-енергетског сектора,” те је навео да ће стратегија реструктурирања за резултат имати конкурентне цијене и да ће охрабрити  инвестиције.

“Сектор за производњу електричне енергије у БиХ, извозом може зарадити милионе марака годишње – а тај новац се може уложити у отварање нових радних мјеста” рекао је амбасадор Хејс. Позвао је власти да учине сљедеће:

  • да донесу измјене и допуне статута Електропривреда тако да  се спријечи понављање системских превара које су откривене приликом недавно спроведених ревизија;
  • да именују два преостала члана у Државној регулаторној комисији за енергију;
  • да успоставе ентитетске регулаторе;
  • да донесу Закон о корпорацији за пренос електричне енергије (“Трансцо”), којим ће бити основано јединствено предузеће за пренос електричне енергије у БиХ, и да оснују нове институције; и
  • да донесу неопходне прописе о оснивању Независног оператера система који ће бити задужен за електро-енергетску мрежу БиХ.

“Циљ реструктурирања је да се побољша успјешност предузећа у интересу радника и потрошача,” рекао је директор Свјетске банке Џо Инграм, те је нагласио  разлику између реструктурирања и приватизације. Реструктурирање се мора спровести одмах, рекао је он. Оно је хитно и неизоставно уколико БиХ жели искористити позитиван  економски исход побољшања енергетског сектора. До приватизације ће доћи тек за пар година.

Представник Европске комисије, Артур Рунге-Мецгер је констатовао да је реструктурирање електро-енергетског сектора услов из Директиве о електричној енергији ЕУ. Он се позвао на Меморандум о разумијевању о регионалном тржишту електричне енергије, који је БиХ потписала прошле године, а чији је циљ успостављање јединственог тржишта електричне енергије у југоисточној Европи до 2005. године и осигурање интеграције тог тржишта у интерно тржиште електричне енергије ЕУ. То ће приближити БиХ Европској унији, али зависи од ефикасног реструктурирања.

Говорећи о пет пресудних елемената реструктурирања, Џон Гуливер из Пиерце Атњоод/УСАИД-а је рекао да би процес реформе  могао донијети  значајну корист за БиХ, која је већ сада, послије Бугарске, највећи извозник електричне енергије у регији. Али додао је да је “потребна политичка воља уколико се жели искористити огроман потенцијал електро-енергетског сектора БиХ”. Хауард Сумка из  УСАИД-а је истакао хитност корективних мјера којима би се реаговало на системске пропусте у руковођењу који су откривени ревизијом Електропривреда и додао је да ће успјешно реструктурирање електро-енергетског сектора “дати огроман стимуланс привредном развоју БиХ.”

Едхем Бибер из Савеза независних синдиката БиХ је нагласио потребу да се осигура да се негативне социјалне посљедице реструктурирања електро-енергетског сектора сведу на најмању могућу мјеру, али је истакао да је дугорочно гледано, реструктурирање корисно за раднике, с обзиром на то да ће значити већу могућност запошљавања. Члан Државне регулаторне комисије за енергију, Владимир Докић, је објаснио кључну улогу ове Комисије у уређивању либерализоване електро-енергетске индустрије тако да се побољша ефикасност тржИшних снага док ће истовремено бити заштићени интереси потрошача. Боро Бјелобрк из Електропривреде Сарајево је описао начине на које ће реструктурирање омогућити Електропривредама да развију своју комерцијалну способност и стабилност.