Грађанско друштво Босне и Херцеговине мора одиграти одлучујућу улогу и обезбједити да недавно донесени амандмани на ентитетске уставе буду у потпуности спроведени и да њихов циљ – заступљеност конститутивних народа БиХ и грађана на свим нивоима власти и јавне управе, те њихово учешће у процесу политичког одлучивања – буде остварен. Уставни амандмани представљају кључни корак напријед за Босну и Херцеговину уколико се спроведу на одговарајући начин те уколико буду дио једног ширег процеса.
Ово је неформално био закључак са пете и посљедње сједнице Грађанског форума коју је Високи представник, Волфганг Петрич, одржао у суботу ујутро у просторијама ОХР-а у Сарајеву.
Гости Високог представника су, абецедним редом, били: Фра Петар Анђеловић, гвардијан манастира Светог Анте; Младен Бошњак, независни новинар из Љубушког; Озрен Кебо, главни уредник часописа “Старт”; Русмир Махмутћехајић, предсједник “Међународног форума Босна”; Сенка Ножица, потпредсједница Хелсиншког комитета БиХ и адвокат; Мирко Пејановић, предсједавајући Српског грађанског вијећа; и Иван Плејић, професор хрватског језика и књижевности.
Отварајући дискусију, Високи представник је објаснио да је инсистирао на постизању домаћег рјешења у вези са Одлуком Уставног суда о конститутивности народа БиХ у оба ентитета из 2000. године, како би извршио притисак на домаћа руководства да се састану и постигну компромисно рјешење. Нарочито након напада почињених 11. септембра у Сједињеним Америчким Државама, који су указали на опасност коју представљају “слабе” државе, постало је неопходно да бх. лидери покажу зрелост тако што ће сами спровести одлуку овог Суда, рекао је Високи представник, додајући да “споразум и компромис постигнути између три конститутивна народа представљају спас и гаранцију за постојање Босне и Херцеговине.”
Високи представник је надаље појаснио да је основа за преговоре који су вођени под његовим покровитељством била одлука Уставног суда, а не “изналажење нове политичке организације и структуре за ову земљу.” Рекао је да је политичка структура Босне и Херцеговине дефинисана Дејтонским мировним споразумом, и уколико би се један дио једначине одузео, цјелокупан Споразум би се распао, док још увијек не постоји нова визија за организацију Босне и Херцеговине која би имала широку подршку међу њеним лидерима и грађанима.
Високи представник је изјавио да оштру критику уставних амандмана од стране неких интелектуалаца сматра контрапродуктивном. “Ови интелектуалци покушавају да угуше оно што представља почетак и суштину демократије на дјелу,” изјавио је Високи представник. “Уколико неко ко напусти преговоре који су у току постане херој, док се други који остану и веома се труде да изнађу рјешење, проводећи дане и ноћи радећи на томе, окарактеришу као ‘Караџићи’ – зашто би се онда било који политичар икада покушао сложити са било чим што се тиче ове земље? Постизање компромиса и споразума међу представницима три народа у БиХ је једини пут напријед,” рекао је Високи представник.
Док су се гости Високог представника сложили са његовим гледиштем да компромис представља суштину демократије, неки су изјавили да се компромиси не би требали правити са одређеним политичким странкама и политичким опцијама. Високи представник је одговорио рекавши да су све политичке странке које су учествовале на преговорима дио бх. политичке реалности, и да је важно прихватити то као основу за даљи рад.
Учесници на сједници Форума су сви исказали своје незадовољство у вези са чињеницом да су друштво и политичка реалност Босне и Херцеговине још увијек дубоко подијељени и обиљежени “непознавањем свог властитог идентитета и још већим непознавањем идентитета других,” како је то исказао један од учесника. Учесници су поменули образовни систем који је подијељен на националној основи те национално дефинисане политичке структуре као препреке на путу БиХ да постане “јака држава” умјесто “слабе државе.”
Један од учесника је предложио да водећи принцип политичког дјеловања у БиХ буде интеграција БиХ у Европу. “У осталим бившим комунистичким земљама, ово је омогућило да се десе права чуда,” рекао је. Високи представник се у потпуности сагласио са овим ставом.
Разговарајући о детаљима уставних амандмана, сви учесници су били мишљења да је важно да ови амандмани предвиђају заступљеност сва три народа на свим нивоима власти и јавне управе. “То ће бити по први пут у десет година да ће јавност у РС видјети Бошњаке и Хрвате на водећим положајима у РС”, рекао је један учесник. Други учесник је нагласио да би се општинским органима власти требало увелико ставити до знања да морају реструктуирати општинску администрацију и судове у складу са националним саставом из 1991. год., како је предвиђено амандманима, што ће захтијевати вођење јавног дискурса, те одржавање семинара и састанака.
Узимајући све поменуто у обзир, учесници су се сложили да ће грађанско друштво одиграти одлучујућу улогу у спровођењу уставних амандмана, и да ће амандмани, уколико се спроведу на одговарајући начин, представљати стварни напредак. Неки су нагласили да би се амандмани требали сматрати дијелом дужег процеса на крају којег би Босна и Херцеговина требала бити самоодржива и функционална држава.
На крају сејднице Форума, учесници су се захвалили Високом представнику за његов рад у Босни и Херцеговини и за напоре које је уложио како би ојачао цивилно друштво, те су му пожељели све најбоље у његовом будућем раду.