Савјет министара Босне и Херцеговине, предвођен господином Николом Шпирићем, ступио је на дужност прије нешто више од 100 дана. Закулисна сукобљавања политичих странака довела су до застоја у раду Савјета министара током фебруара и марта, односно прије него што је ова институција заиста почела да функционише. Међутим, након застоја на самом почетку, Влада је забиљежила неке успјехе.
Током протекла три мјесеца, премијер Шпирић и његов тим имали су значајну и конструктивну улогу у питањима као што су проналажење рјешења за питање десертификованих полицајаца; довођење новог Регионалног савјета за сарадњу у Сарајево, враћање ваздушног простора Босне и Херцеговине под пуну контролу органа цивилне авијације БиХ и увођење интензивнијег учествовања представника грађанског друштва у јавном животу БиХ. Овај Савјет министара је такође осигурао доношење споразума о социјалном осигурању са Републиком Словенијом, о либерализацији визног режима и о сједишту Агенције за поштански промет БиХ, сједишту Дирекције за цивилну авијацију и контролу лета, као и о квалитету течног горива.
Поздрављам ове успјехе и позитивну улогу коју је имао премијер Шпирић. Међутим, господин Шпирић би се одмах сложио са мном да је потребно остварити више резултата и да се одвијање ових процеса мора убрзати.
Неки ће истаћи да структурална ограничења која има Савјет министара БиХ представљају основни разлог због којег ова институција не може постићи више. Не вјерујем да би и један од ранијих предсједавајућих Савјета министара оспорио чињеницу да предсједавајући има ограничене могућности за координисање и усмјеравање рада Савјета министара. То је заправо било једно од питања којима се бавио и прошлогодишњи «априлски пакет» уставних реформи.
Међутим, чињеница је да се многи министри у овој Влади још увијек понашају као да су прво одговорни својим политичким странкама, а тек онда грађанима Босне и Херцеговине, и као да су њихова министарства паралелни и независни органи без икаквог осјећаја за колективни карактер коалицијске владе. Они морају да схвате да су у моменту када су преузели министарске дужности престали да буду одговорни првенствено својим политичким странкама и да су преузели одговорност према грађанима и јавности.
Савјет министара је усвојио и објавио свој План рада за 2007. годину и координисао усвајање плана рада сваког министарства. Ове године, посебна пажња је посвећена обавезама БиХ у оквиру процеса стабилизације и придруживања. Савјет министара је дефинисао своје приједлоге у погледу циљева које жели да оствари и рокове у којима то намјерава да учини.
То значи да су Никола Шпирић, Тарик Садовић, Драган Вранкић, Свен Алкалај, Селмо Цикотић, Бариша Чолак, Сафет Халиловић, Божо Љубић, Средоје Новић и Слободан Пухалац дефинисали јасне и конкретне задатке, задатке на основу којих ће јавност Босне и Херцеговине оцјењивати њихов рад.
Сада је од основног значаја да министри за себе осигурају максималну слободу за предузимање активности у оквиру договорених планова, и да минимализирају ограничења која им намећу краткорочне калкулације политичких странака.
Сада је најважније да све коалицијске странке предузму заједничке напоре како би у пракси реализовале коалицијски споразум који су усвојиле. Странке треба да министрима које су именовале дају слободу да остваре резултате за све становнике ове земље. Грађани с правом очекују акцију и након почетних застоја – вријеме је за резултате.
Кристијан Шварц-Шилинг је високи представник и специјални представник Европске уније у Босни и Херцеговини.