Недавна поскупљења хране у Босни и Херцеговини првенствено су резултат раста цијена на свјетском тржишту – нарочито пшенице, кукуруза и јестивог уља – а не нагомилавања залиха, закључили су Канцеларија високог представника и специјалног представника ЕУ, Свјетска банка и Међународни монетарни фонд.
Цијене хране на свјетском тржишту порасле су током ове године због појачане потражње од стране земаља у развоју и економској експанзији, све веће употребе житарица у производњи биогорива, те сиромашних жетви узрокованих сушом у љето 2007. године. Трошкови транспорта такође су порасли усљед пораста цијена горива.
Сви ови фактори имали су директан утицај на Босну и Херцеговину, с обризом на то да она у великој мјери зависи од увоза основних прехрамбених производа и горива. Сезонски пораст цијена – као у случају електричне енергије, која се од октобра обрачунава по скупљој, зимској тарифи – додатно је допринио порасту цијена.
“Важно је објаснити који су разлози за раст цијена: то је у првом реду резултат повећаних цијена на свјетском тржишту. Такође, Босна и Херцеговина има отворену економију, што, у крајњој линији, штити грађане БиХ од пораста цијена који би надмашили пораст на свјетском тржишту,” речено је из ОХР/ЕУСР-а, Свјетске банке и ММФ-а. “Поскупљења, која су у случају неких производа била драматична, не надмашују раст цијена на свјетском тржишту.”
Негативне посљедице ових поскупљења, посебно по најугроженије грађане Босне и Херцеговине, још једном указују на потребу да се озбиљно размотри постојећи систем социјалних давања, који треба да укључи циљану и адекватну помоћ најсиромашнијим члановима друштва.