Високи представник Карлос Вестендорп је донио одлуку да за три мјесеца продужи рок од 4. априла за подношење захтјева за поврат станарског права на станове у друштвеном власништву у Федерацији. Нови крајњи рок је 4. јули 1999. године.
У складу с тим мијењају се Закон о престанку важења Закона о напуштеним становима и Закон о преузимању Закона о стамбеним односима. Високи представник је донио ову одлуку користећи овлаштења која су му додијељена Анексом 10 Дејтонског мировног споразума и чланом XI Закључака конференције Савјета за имплементацију мира одржане у Бону у децембру 1997. године.
Високи представник уважава чињеницу да се процес пријема захтјева за поврат станова значајно побољшао у протеклих шест мјесеци. На основу извјештаја о раду општинских органа за стамбене послове који је сачинио OHR и друге међународне организације, изгледа да су за отприлике 75% напуштених станова у Федерацији поднесени захтјеви за поврат станарског права.
Међутим, извјештај такође показује да је број захтјева у неким дијеловима Федерације знатно мањи, посебно у појединим општинама Унско-санског, Зеничко-добојског, Горажданског и Херцеговачко-неретванског кантона. Ово указује на могућност да нису све избјеглице и расељена лица која имају станове у овим подручјима имала праведну прилику да поднесу захтјев и заштите своја имовинска права.
Уз то, постоји неколико проблема у вези са имовинским законима који се морају ријешити прије него што се допусти да рок истекне:
- Прво, амандман на Закон о стамбеним односима је тренутно на дневном реду Парламента Федерације и можда ће бити усвојен сљедеће седмице. Он ће омогућити особама чије је станарско право судском одлуком било поништено да поднесу захтјев за поврат станарског права путем административног поступка у складу са Законом о престанку примјене Закона о напуштеним становима. Тим особама се мора дати додатно вријеме да поднесу своје захтјеве.
- Друго, избјеглице и расељена лица чији станови нису никад проглашени напуштеним, али у којима сада бесправно станује друго лице, сада немају право да потражују свој стан према овом Закону. OHR сматра да би ова лица такође требало да имају право да управним органима поднесу захтјев за станове те да би им се требало дати додатно вријеме да то и учине.
- Треће, OHR је забринут због статуса станова за које захтјеви за поврат станова неће бити поднесени до истека рока. Према Закону, чим рок истекне, расељена лица која живе у овим становима са привременим рјешењима ће бити незаштићена и могу одмах бити исељена. OHR захтијева од Владе Федерације да усвоји прописе којима се тражи да се ови станови користе у хуманитарне сврхе како би се помогао процес повратка.
Федерални министар просторног уређења Рамиз Мехмедагић је уважио те ставове OHR-а и прихватио да заједно са OHR-ом ради на изналажењу рјешења за ова питања. OHR је увјерен да ће се брзо наћи рјешење за ове проблеме и да неће бити потребна поновна продужења крајњег рока.
Одлука високог представника се односи само на Федерацију. Рок за подношење захтјева у Републици Српској остаје 19. јуни 1999. године. Међутим, уколико се процес подношења захтјева у Републици Српској значајно не побољша у наредним мјесецима, високи представник неће оклијевати да продужи и овај рок.
Високи представник користи ову прилику да охрабри све избјеглице и расељена лица из оба ентитета која још нису поднијела захтјев за стан да то ураде што је прије могуће.