Представнички дом Парламента Федерације БиХ сутра почиње дводневну сједницу на којој мора у потпуности ускладити предложени Закон о РТВ Федерације са Законом о јавном РТВ систему, који је Парламентарна скупштина БиХ усвојила 5. октобра 2005. године. Ово је кључни услов ако БиХ жели да учини даље помаке у процесу преговарања о Споразуму о стабилизацији и придруживању. Босна и Херцеговина и њени ентитети морају испунити услове за Споразум о стабилизацији и придруживању. Ови услови обухватају непосредно усвајање усклађених закона о јавном емитовању на ентитетском нивоу.
Реформа у области јавног емитовања обухвата систематску реформу јавног РТВ система на државном и ентитетском нивоу. Процес стабилизације и придруживања захтијева уређивачки независан и финансијски одржив јавни РТВ систем који испуњава програмске потребе свих грађана Босне и Херцеговине.
Закон, који је одобрила Европска комисија и који је усвојила Парламентарна скупштина БиХ, утврђује јединствен међусобно зависан систем. Он се састоји од емитера на државном нивоу, БХРТ, два ентитетска емитера, РТФ БиХ и РТРС, и Корпорације која је, између осталог, одговорна за управљање имовином, те техничким и кадровским ресурсима три емитера.
Ако се жели да овај систем постане оперативан, онда се на ентитетском нивоу морају усвојити усклађени закони. Без овога се неће испунити услов за процес стабилизације и придруживања.
Закон о јавном емитовању се сада налази на разматрању на Уставном суду. То је затражио предсједавајући Предсједништва Јовић. На Уставном суду је да донесе одлуку о овом питању без икаквог уплитања. Међутим, важно је нагласити да се овај услов за процес стабилизације и придруживања неће промијенити. Без обзира каква буде одлука Уставног суда, још увијек ће бити неопходно донијети усклађене законе како би се испунио услов за процес стабилизације и придруживања. Амандмани се могу донијети касније, ако тако буде тражено одлуком Уставног суда.
Представнички дом Парламента Федерације БиХ ће на сутрашњој сједници такође разматрати приједлог ентитетских закона о прекршајима и прекршајним судовима. Овим законима се уводе нови поступци како би се повећала ефикасност у рјешавању прекршајних предмета. Ове законе су подржали предсједници ентитетских удружења судија за прекршаје и Савјет Европе.
Реструктурирање у области прекршаја ће инкорпорирати прекршајне судове као одјељења за прекршаје у постојећим општинским и основним судовима. Високи судски и тужилачки савјет тада може започети процес поновног именовања судија који се баве прекршајима.
Реформа закона о прекршајима је саставни и значајан елемент у опсежном програму правосудне реформе у Босни и Херцеговини. Доношење ових закона је од кључне важности за интересе грађана Босне и Херцеговине.