Дајући коментар на закључке Савјета за имплементацију мира у вези са сједницама Савјета министара, чини се да премијер Терзић жели «убити гласника», а не схватити поруку. А та порука је јасна. Студија изводљивости Европске уније, међу 16 услова поменутих у овој Студији, наводи да се сједнице Савјета министара морају сазивати «са одговарајућом редовношћу како би се послови из надлежности владе рјешавали на експедитиван начин”.
Политички директори Управног одбора Савјета за имплементацију мира су протекле седмице подржали овакво мишљење, изјавивши да “један од главних разлога немогућности власти да на вријеме изврше све своје законодавне обавезе јесте нередовност сједница Савјета министара БиХ.”
Чињенице говоре саме за себе. Сувише често се планиране сједнице Савјета министара отказују због одсуствовања министара – што онемогућава постизање кворума. У шестомјесечном периоду од 3. јуна до 2. децембра 2004. год., Савјет министара се састао само 14 пута. Нередовност сједница власти такође представља проблем; на примјер – након сједнице Савјета за имплементацију мира одржане у септембру, требало је скоро двије седмице да се сазове прва сједница Савјета министара.
У осталим, сада успјешним, државама у процесу приступања, као што је Словачка, током 2003. године одржано је више од 50 сједница владе, са до шест одржаних сједница мјесечно. Друге владе као што су владе Словеније, Естоније или Чешке републике такође биљеже сједнице владе организоване на сличан начин.
Многе реформе су у току и Савјет за имплементацију мира је одао признање личном ангажману премијера Терзића. Међутим, ефикасност рада Владе БиХ омета нередовност сједница владе: и даље се касни са провођењем одређених реформи а рокови предвиђени у ‘Заједничком акционом плану’ који је потписала Влада БиХ нису испуњени. Власти морају одржавати редовне сједнице уколико желе да се њихове амбиције за отпочињање преговора о потписивању Споразума о стабилизацији и придруживању остваре што је прије могуће. Уколико се тренутни темпо одржавања сједница Савјета министара не унаприједи, онда ће то свакако имати утицаја на могућност БиХ да испуни услове из Студије изводљивости.