ОХР прати извјештавање о коментарима које је премијер Додик недавно дао на тему референдума, самоопредјељења као и о другим питањима.
Важно је да се у вези с овим питањем избјегне било каква конфузија. Правна ситуација је јасна. Република Српска, као један од ентитета у оквиру државе, нема јурисдикцију која би јој омогућила да организује референдум о отцјепљењу. Тако нешто би представљало кршење Устава Босне и Херцеговине и Дејтонског мировног споразума.
Међународна заједница неће дозволити угрожавање суверенитета и територијалног интегритета Босне и Херцеговине. Као што је и високи представник раније јасно рекао, спреман је без оклијевања употријебити Бонска овлаштења уколико би то било потребно да се очува мир и стабилност.
Босна и Херцеговина се не доводи у питање – ни сада, ни убудуће. Међутим, овдје се ради о способности БиХ да функционише и обезбиједи пристојан животни стандард за своје грађане.
Могуће су само двије опције. Прва је реализовати планиране реформе и испунити друге постављене услове за приближавање Европској унији и НАТО-у, који ће јој омогућити чланство у овим институцијама. Ове реформе ће временом осигурати отварање нових радних мјеста и владавину права.
Друга је не спровести реформу. У том случају ће доћи до стагнације.
Треће опције нема. Узалудне расправе о референдуму доприносе несигурности и нестабилности у вријеме када је Босни и Херцеговини потребна сигурност – сигурност да се реформе спроводе.
Као и грађани Босне и Херцеговине, и међународна заједница очекује конкретне резултате у наредних сто дана. Ове реформе ће временом Босну и Херцеговину и њене грађане довести до жељене дестинације – до сигурности и просперитета осигураних чланством у евро-атланској породици.