ОХР, ОЕБС и УНХЦР су 20. марта, 2003. послали писмо министарствима за социјалну политику, урбанизам, избјеглице и расељена лица оба ентитета позивајући их да адекватно планирају социјалну политику на начин који обезбјеђује функционисање система у потпуности.
Овим писмом се локалне власти подсјећају на ургентне потребе рјешавања социјалне политике, нарочито у свјетлу очекиваног завршетка процеса имплементације имовинских закона до краја 2003. године, а у складу са Новим стратешким правцем ПЛИП-а (План имплементације имовинских закона). Постоји неколико категорија људи који тренутно користе право на алтернативни смјештај а чији су домови потпуно уништени или који нису пронашли начин за обезбјеђиванје помоћи у обнови њихових домова. Постоји категорија оних који никада нису посједовали стамбене јединице или су били корисници система социјалне помоћи прије рата.
За све такве случајеве који немају перспективу у рјешавању својих стамбених проблема, алтернативни смјештај у оквиру закона о поврату имовине није дугорочно рјешење. ОХР, ОЕБС и УНХЦР такође позивају одговорна министарства да обезбједе социјалну помоћ растућем броју људи који немају законско право на привремени смјештај, у оквиру имовинских закона који се тичу расељених лица, али истовремено немају властита средства којима би ријешили своје стамбене проблеме.
ОХР, ОЕБС и УНХЦР у свом писму подстичу одговарајућа министарства да учествују у рјешавању ових проблема и успоставе институционалне мјере које ће обезбједити ову транзицију од привременог и алтернативног смјештаја, који је дио закона о поврату имовине, до ефикасних и дугорочних рјешења произашлих из успјешне социјалне политике. Ове мјере требају укључивати поновно разматрање законских одредби тренутно правоснажних закона о социјалној политици, као и реалистичну процјену средстава неопходних да се остваре потребе ове категорије грађана.