Током данашње посјете Зворнику, први замјеник високог представника, Рафи Грегоријан, рекао је да међународна заједница неће допустити “да се разводне предуслови који се постављају пред органе власти БиХ – а посебно РС – у вези са сарадњом са Хашким судом”.
Први замјеник високог представника у Зворнику се састао са Милошем Стајићем, стечајним управником Привредне банке Српско Сарајево (ПБСС), и Славицом Ињац, директором Агенције за банкарство РС. Првог замјеника високог представника занимали су наводи о кршењу одлука високог представника о ПБСС. Рачуни ове банке блокирани су одлуком високог представника од марта 2003. године, а њеном ранијем власнику, осуђеном криминалцу Момчилу Мандићу, високи представник, предсједник Сједињених Америчких Држава, те Европска унија, изрекли су више санкција.
“Налог о блокирању рачуна требало је да спроведу институције РС и БиХ. Уколико се, након завршетка ове истраге, покаже да надлежне институције нису радиле савјесно, предузеће се одговарајуће корективне мјере,” рекао је данас први замјеник високог представника.
У пратњи Хауарда Такера, шефа Канцеларије Међународног кривичног суда у Босни и Херцеговини, први замјеник високог представника, Грегоријан, данас се, такође, састао са шефом Канцеларије Државне граничне полиције у Зворнику, Аразом Јукићем, и његовим замјеником, Драганом Кулићем, шефом Центра јавне безбједности у Бјељини, Василијем Андрићем, те шефом Станице јавне безбједности у Зворнику, Станимиром Видовићем.
Високи представник је 2004. године смијенио Петка Павловића са мјеста команданта зворничке теренске канцеларије Државне граничне службе, те Милорада Марића са мјеста шефа Центра јавне безбједности Зворник због улога које су играли у омогућавању особама оптуженим за ратне злочине да избјегну хапшење. Са особама именованим на та мјеста након смјена, први замјеник високог представника и господин Такер разговарали су о тренутној ситуацији у овој регији, у погледу сарадње са Хашким судом.
ОХР је увијек дијелио одлучност међународне заједнице у ставу да они који су дио мрежа подршке ратним злочинцима не могу учествовати у јавном животу. “Није обавеза ОХР-а да ради посао домаћих органа. Међутим, морамо бити увјерени да домаћи органи раде свој посао како треба”, рекао је данас први замјеник високог представника.
“Криминални кругови и даље су веза хашких оптуженика и њихових мрежа подршке. Чињеница да су Радован Караxић и Ратко Младић још увијек у бијегу значи да још увијек имају подршку,” рекао је први замјеник високог представника. “У току су разговори међународне заједнице и домаћих партнера о даљим корацима који могу да се предузму како би се осујетиле мреже подршке хашким оптуженицима, тако да можете очекивати нове потезе, сличне онима повученим у току операције ‘Балкан Вице’ ”.