Користећи се овлаштењима која су Високом представнику дата у Члану V Анекса 10. (Споразум о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења горе наведеног Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II 1. (д) истог Споразума према којем Високи представник “помаже, када оцијени да је то неопходно, у рјешавању свих проблема који се појаве у вези са имплементацијом цивилног дијела Мировног уговора”;
Позивајући се на став XI.2 Закључака Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Вијеће за имплементацију мира поздравило намјеру Високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у вези са тумачењем Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора, како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме у складу са горе наведеним “доношењем обавезујућих одлука, када оцијени да је то неопходно”, о одређеним питањима, укључујући и (према тачки (ц) става XI.2) “мјере којима се обезбјеђује имплементација Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”, које “могу укључивати предузимање мјера против особа које обављају јавне функције или званичника (…) за које Високи представник установи да су прекшили законске обавезе утврђене Мировним споразумом односно увјете за његову проведбу”;;
Констатујући да је Управни одбор, на свом састанку на нивоу политичких директора, одржаном 26. септембра 2003. године, закључио да је рјешење питања Града Мостара од кључног значаја за одржив и миран развој Босне и Херцеговине;
Имајући у виду посебан статус додијељен Граду Мостару према Дејтонском споразуму о успостави Федерације Босне и Херцеговине, потписаном 10. новембра 1995. године, и његовом анексу којим се утврђују принципи за Привремени статут Града Мостара;
Имајући у виду такођер да политички органи на нивоу “Града” и “градских опћина” до сада нису успјели да изврше уједињење Града Мостара у складу с наведеним Привременим статутом, него су, умјесто тога, искористили градске опћине у сврху стварања паралелних институција и подјеле Града;
Имајући на уму потребу за учвршћивањем административног, функционалног и правног јединства Града Мостара на начин на који се унапређује ефикасност у пружању услуга грађанима, гарантује уживање основних права свих грађана, омогућава уживање заједничких права конститутивних народа и спрјечава доминација једног дијела становништва Мостара;
Цијенећи рад Комисије за реформу Града Мостара, коју је успоставио Високи представник дана 17. септембра 2003. (у даљем тексту: Комисија);
Поздрављајући напоре које предузимају политичке странке ангажиране у поменутој Комисији, који су кулминирали доношењем конкретних приједлога рјешења за различита кључна питања која се односе на реорганизацију Града Мостара;
Увјерени да наведена предложена рјешења осигуравају чврст основ за утврђивање наведених гаранција и заштите, те да садржавају и одредбе о подјели власти до којих се дошло детаљним преговорима, а чији је циљ да се грађанима Мостара омогући да изграде темељ за прогресивну будућност засновану на, поред осталога, заштити виталних националних интереса;
Охрабрени тиме што су предложена рјешења проистекла из најширег могућег консензуса у погледу реорганизације Града Мостара;
Уз жаљење што странке које су биле укључене у рад Комисије нису успјеле постићи консензус у вези са два неријешена питања и увјерени да би рјешавање наведених питања довело до значајних побољшања у погледу примијењених стандарда управе у Граду док би се истовремено одржавао изборни систем који ће одражавати својеврсне околности које владају у Мостару, а које произилазе из дубоко укоријењених супротности интереса између његових конститутивних народа;
Подсјећајући на чињеницу да је Управни одбор Вијећа за имплементацију мира, на свом засједању одржаном у Бриселу 11. децембра 2003. године, преузео обавезу да пружи пуну подршку реализацији рјешења питања Мостара које је засновано на јединственој и цјеловитој градској управи са ефикасним гарантованим механизмима подјеле власти, а којима се спрјечава да било који народ има већинску контролу над Градским вијећем; те да ће дјеловати како би осигурао да реализација плана наредних мјесеци има потребну политичку и економску подршку;
Наглашавајући потребу за одржавањем демократских избора на локалном нивоу у Мостару као и у цијелој Босни и Херцеговини прве суботе мјесеца октобра 2004. године, и имајући на уму потребу да се почне са припремом тих избора;
Констатујући да ће успјешна проведба таквог рјешења, а посебно, реструктуирање градске управе, у свјетлу њених нових надлежности, захтијевати адекватна средства која ће бити на располагању градским органима власти; и
Имајући на уму свеукупност горенаведених питања, Високи представник доноси слиједећу:
ОДЛУКУ
Којом се проглашава Закон о измјенама и допунама Закона о припадности јавних прихода у Херцеговачко-неретванском кантону
Наведени закон који се налази у доље наведеном тексту, а који чини саставни дио ове Одлуке, ступа на снагу као закон Херцеговачко-неретванског кантона као што је то утврђено у члану 8. овог закона, на привременој основи, све док га Скупштина Херцеговачко-неретванског кантона не усвоји у одговарајућој форми, без измјена допуна и без додатних услова.
Ова одлука ступа на снагу одмах и одмах се обављује у Народним новинама Херцеговачко-неретванског кантона.
Закон о измјенама и допунама Закона о припадности јавних прихода у Херцеговачко-неретванском кантону
Члан 1.
Члан 5. Закона о припадности јавних прихода (Народне новине Херцеговачко-неретванског кантона”, бр. 04/00) мијења и гласи:
“Град Мостар партиципира у сљедећим јавним приходима:
1. Порез на промет призвода и услуга;
2. Порез на плату и радну снагу;
3. Порез на промет некретнинама;
4. Остали порези у складу с прописима Града Мостара;
5. Порези у складу с Законом о порезима ХНК;
6. Порез на добит физичких лица;
7. Порез на имовину;
8. Порез на приход од имовине и имовинских права;
9. Порез на приход од ауторских права, патената и техничких унапређења;
10. Порез на насљеђе и дар;
11. Порез на добитке од игара на срећу;
12. Порез на приход од пољопривредне дјелатности;
13. Порез на укупан приход физичких лица; и
14. Порез на потрошњу алкохолних и безалкохолних пића у угоститељству.
Приходи остварени из дјелатности органа и институција Града Мостара уносе се у буџет Града Мостара.”
Члан 2.
У члану 6, наслов Одјељка II се мијења и гласи:
“II. ПРИХОДИ КОЈИ ПРИПАДАЈУ ОПШТИНАМА”
Члан 3.
У члану 6, наслов Одјељка и Одјељка III се мијења и гласи:
“III. ПРИХОДИ КОЈИ ПРИПАДАЈУ ГРАДУ МОСТАРУ – ФИНАНСИРАЊЕ ГРАДСКЕ УПРАВЕ
1. Приходи остварени на територији Града Мостара који у износу од 100% припадају Граду Мостару:
- Приходи из предузетничких дјелатности и имовине;
- Порези у складу с одредбама Града Мостара ;
- Накнаде за управљање подручјима и структурама за осигурање инфраструктуре;
- Таксе;
- Новчане казне;
- Остале накнаде;
- Субвенција (грантови); и
- Остали приходи у складу прописима Града Мостара.
2. Приходи остварени на територији Града Мостара који у износу од 80% припадају Граду Мостару:
- Порез на промет некретнинама.
3. Приходи остварени на територији Града Мостара који у износу од 50% припадају Граду Мостару:
- Порез на плате и радну снагу; и
- Порези у складу с Законом о порезима ХНК.
4. Приходи остварени на територији Града Мостара који у износу од 25% припадају Граду:
- Порез на промет призвода и услуга изузев пореза на промет производима под тарфиним бр. 1 Тарифе пореза на промет производа”.
Члан 4
У члану 7, тачка 8, иза ријечи “општинама” додају се ријечи “и Граду Мостару”.
Члан 5
У члану 8, иза ријечи “из буџета општина финансирају се” додају се ријечи “и Град Мостар.”
У тачки 1, иза ријечи “општинска” додају се ријечи “и Града Мостара”.
У тачки 2, иза ријечи “које оснива општина” и иза ријечи “институције од значаја за општину” додају се ријечи “и Град Мостар”.
У тачки 3, иза ријечи “институције од значаја за општину” додају се ријечи “и Град Мостар”.
Члан 6
Чланови 9 и 10 се бришу.
Члан 7
У члану 12, ријечи “Завод за платни промет” се бришу и замјењују их ријечи “овлаштена институција за новчане трансакције”.
Члан 8
Овај закон ступа на снагу 01. марта, 2004. године и одмах се објављује у Народним новинама Херцеговачко-неретванског кантона.
Сарајево, 28. јануар, 2004. Педи ЕшдаунВисоки представник