Користећи се овлашћењима која су Високом представнику дата у члану V Анекса 10. (Споразум о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења горе наведеног Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II 1. (д) истог Споразума према којем Високи представник “помаже, када оцијени да је то неопходно, у рјешавању свих проблема који се појаве у вези са имплементацијом цивилног дијела Мировног уговора”;
Позивајући се на став XI.2 Закључака Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру Високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у вези са тумачењем Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора, како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме у складу са горе наведеним “доношењем обавезујућих одлука, када оцијени да је то неопходно”, о одређеним питањима, укључујући и (према тачки (ц) става XI.2) “мјере којима се обезбјеђује имплементација Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”,
Констатујући да је Управни одбор, на свом састанку на нивоу политичких директора, одржаном 26. септембра 2003. године, закључио да је рјешење питања Града Мостара од кључног значаја за одржив и миран развој Босне и Херцеговине;
Имајући у виду доношење новог Статута Града Мостара, дана 28. јануара 2004., који заједно са измјенама и допунама Устава Федерације, Устава Херцеговачко-неретванског кантона и Изборног закона Босне и Херцеговине осигурава нови законски оквир који учвршћује административно, функционално и правно јединство Града Мостара на начин на којим се унапређује ефикасност у пружању услуга грађанима, гарантује уживање основних права свих грађана, омогућава уживање заједничких права конститутивних народа и спречава доминација једног дијела становништва Мостара;
Имајући у виду даље да наведени закони ступају на снагу 15. марта 2004. године;
Потврђујући да члан 33. став 2. горе поменутог Статута осигурава да усвајање одлука, стране Градског вијећа, о давању назива улицама, трговима и мостовимазахтијева двотрећинску већину гласова изабраних вијећника;
Увјерени да је таква одредба неопходна да би се одржала равнотежа међу конститутивним народима у граду у којем још увијек преовладавају суштински супростављени интереси међу конститутивним народима;
Констатујући да ће успјешна реализација реформи градских структура и, нарочито, реорганизација градских органа власти у контексту нових надлежности изискивати учешће свих конститутивних народа те да ће изградња повјерења увелико допринијети успостави нових институција на бази повјерења;
Констатујући такође да су вијећа појединих градских општина донијела, након доношења новог Статута Града Мостара, одлуке о давању назива који могу имати далекосежане посљедице на узајамно повјерење између конститутивних народа;
Имајући на уму свеукупност горенаведених питања, Високи представник доноси сљедећу:
ОДЛУКУ
КОЈОМ СЕ ЗАБРАЊУЈЕ ГРАДСКИМ ОПШТИНАМА ГРАДА МОСТАРА ДАВАЊЕ НАЗИВА ИЛИ ПРОМЈЕНА ПОСТОЈЕЋИХ НАЗИВА УЛИЦА, ТРГОВА, МОСТОВА И ОСТАЛИХ СЛИЧНИХ ЈАВНИХ МЈЕСТА
Члан 1.
Овом Одлуком проглашава се мораторијум на доношење одлука о давању назива и одлука о промјени назива улица, тргова и мостова од стране било које градске општине Града Мостара.
Члан 2.
Провођење одлука донесених након 28. јануара 2004. године и давање нових назива или промјена постојећих назива улица, тргова и мостова се овим суспендују све док Градско вијеће не усвоји наведене одлуке у складу са чланом 33. став 2, тачка г) Статута Града Мостара донесеног 28. јануара 2004. године.
Члан 3.
Ова Одлука ступа на снагу одмах и објављује се одмах у “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине”, “Службеним/Народним новинама Херцеговачко-неретванског кантона” и “Градском службеном гласнику Града Мостара”.
Члан 4.
Високи представник задржава право да суспендује сваку одлуку или пропис које донесе било који орган власти било које од градских општина, уколико утврди да се наведеном одлуком или прописом наноси штета реорганизацији Града Мостара, како је утврђено у серији одлука почевши од Одлуке бр. 179. до Одлуке бр. 186. од 28. јануара 2004. године, тиме што се нарушава међусобно повјерење између конститутивних народа.
Сарајево, 25. фебруара 2004. Педи Ешдаун Високи представник