Користећи се овлашћењима која су Високом представнику дата чланом V Анекса 10. (Споразум о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у вези тумачења поменутог Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II 1. (д) истог Споразума према којем Високи представник “пружа помоћ, када оцијени да је то неопходно, у проналажењу рјешења за све проблеме који се појаве у вези са имплементацијом цивилног дијела Уговора”;
Позивајући се на став XI.2 Закључака са Конференције Савјета за имплементацију мира одржане 9. и 10. децембра 1997. године у Бону, у којима је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру Високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у вези тумачења Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора, како би помогао у изналажењу рјешења за наведене проблеме “доношењем обавезујућих одлука, када оцијени да је то неопходно”, о одређеним питањима, укључујући и (према тачки (ц) овог става) “мјере којима се обезбјеђује имплементација цивилног дијела Мировног споразума на читавој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”;
Водећи рачуна о чињеници да процес проведбе мира, који се и даље одвија под покровитељством Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, није још завршен;
Водећи рачуна такође о чињеници да се процес проведбе мира мора довршити како би се успоставило стабилно политичко и сигурносно окружење у Босни и Херцеговини које доприноси, између осталог, темељној економској реформи и повратку избјеглица и расељених лица;
Имајући на умуда је за пословно окружење и процес проведбе мира потребан стабилан и поуздан банкарски систем у којем банке подлијежу строгим правилима, између осталог, у погледу не само борбе против тероризма, него и у погледу оних појединаца или правних лица или органа који опструишу или пријете да опструишу или представљају значајан ризик од активне опструкције проведбе мировног процеса; или који материјално помажу, спонзоришу или пружају финансијску или технолошку подршку, или дају робу и услуге као подршку таквом опструкционизму; или који су у власништву или под контролом, или дјелују или настоје да дјелују директно или индиректно у име и за рачун било кога од горе наведених;
Узевши у обзир цјеловитост свих наведених питања, Високи представник доноси сљедећу:
ОДЛУКУ
КОЈОМ СЕ ДОНОСИ ЗАКОН О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О БАНКАМА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Закон који слиједи и који представља саставни дио ове Одлуке ступа на снагу у складу са чланом 2. истог, на привременој основи док га Народна скупштина Републике Српске не усвоји у истом облику, без измјена и допуна и без додатних услова. Ова Одлука ступа на снагу одмах и објављује се одмах у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Сарајево, 7. март 2002.
Педи ЕшдаунВисоки представникЗАКОН О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О БАНКАМА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
(“Службени гласник Републике Српске”, бр. 74/02)
Члан 1.
У члану 101. Закона о банкама Републике Српске, на крају става 3, иза ријечи: “њихово помагање”, а прије тачке, додају се сљедеће ријечи:
“нити смије вршити конверзије или трансфере, нити посредовати приликом стицања, конверзије или трансфера новца или друге имовине, за коју зна или би могла основано претпоставити да би их могли користити појединци или правна лица или органи који опструишу или пријете да опструишу или представљају значајан ризик од активне опструкције проведбе мировног процеса; или који материјално помажу, спонзоришу или пружају финансијску или технолошку подршку, или дају робу и услуге као подршку таквом опструкционизму; или који су у власништву или под контролом, или дјелују или настоје да дјелују директно или индиректно у име и за рачун било кога од горе наведених.
2. У члану 101. Закона о банкама Републике Српске, у ставу 4, између ријечи: “подржавају тероризам” и ријечи: “у складу са ставом 1, 2 и 3. овог члана”, додају се сљедеће ријечи:
“као и оне које подржавају опструкцију мировног процеса или је материјално помажу”.
3. У члану 101. Закона о банкама Републике Српске, у ставу 6, између ријечи: “Министарство финансија – Одјељење за спречавање прања новца” и ријечи: “о свим трансакцијама од 30,000 и више”, додају се слиједеће ријечи:
“и Агенција за банкарство Републике Српске”.
4. У члану 101. Закона о банкама Републике Српске, у посљедњем ставу, између ријечи: “депозитне рачуне” и ријечи: “другу имовину”, додају се сљедеће ријечи:
“или било који други вид рачуна”.
5. У члану 101. Закона о банкама Републике Српске, на крају посљедњег става додаје се сљедећа реченица:
“Према директору банке, или појединцу који наступа у име и за рачун банке, или запосленику банке, у случају да не поступе у складу са налогом за блокирање, поступа се у смислу члана 123, став 1, тачка 23. наведеног закона као да судјелују у трансакцијама противно одредбама наведеног члана 101, при чему се у цјелости примјењује члан 123. као и члан 124. закона. Такво непоступање ће се у смислу члана 125. закона третирати као прекршај из наведеног члана 123. закона.”
6. У члану 101. Закона о банкама Републике Српске, иза посљедњег става, који је измијењен ставом 5 овог закона, додаје се сљедећи став:
“Од банака ће се тражити да Агенцији за банкарство Републике Српске прослиједе све информације које се односе на радњу предузету у складу са налогом за блокирање као и све информације које се односе на покушаје трансакција са рачуна или на рачун, непосредно након пријема тих информација.”
Члан 2.
Овај закон ступа на снагу одмах и објављује се одмах у “Службеном гласнику Републике Српске”.