Користећи се овлашћењима која су високом представнику дата у члану В Анекса 10. (Споразум о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је високи представник коначни ауторитет у земљи за тумачење горе наведеног Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан ИИ 1. (д) истог Споразума према којем високи представник “помаже, када оцијени да је то неопходно, у рјешавању свих проблема који се појаве у вези са имплементацијом цивилног дијела Мировног уговора”;
Позивајући се на став ЏИ.2 Закључака са Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у вези са тумачењем Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора, како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме у складу са горе наведеним “доношењем обавезујућих одлука, када оцијени да је то неопходно”, о одређеним питањима, укључујући и (према тачки (ц) става ЏИ.2) “мјере којима се обезбјеђује имплементација Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”;
Обзиром на став 12. 1 Декларације Савјета за имплементацију мира са састанка одржаног у Мадриду 15. и 16. децембра 1998. године у којем је јасно речено да Савјет сматра да је успостава правне државе, у коју грађани имају повјерења, предуслов за трајни мир те за самоодрживу економију која може да привуче и задржи и стране и домаће улагаче;
Обзиром и на став 3. Анекса ИИ (Владавина права и људска права) поменуте Декларације према којем успостава судских институција на државном нивоу, чиме би се задовољила потреба дата у Уставу а које би се бавиле кривичним дјелима која су починили званичници Босне и Херцеговине у току обављања службене дужности као и управним и изборним питањима, представља основни предуслов за успоставу владавине права у Босни и Херцеговини;
Позивајући се на Декларацију Савјета за имплементацију мира, са састанка у Бриселу 23. и 24. маја 2000. године, и њене анексе, у складу са којима је усвајање Закона о Суду Босне и Херцеговине предвиђено до септембра 2000. године;
Имајући на уму поново оснажену стратегију реформе правосуђа у циљу јачања напора за успоставу владавине права у Босни и Херцеговини из 2002/2003 године коју је подржао Управни одбор Савјета за имплементацију мира на састанку одржаном 28. фебруара 2002. године, констатујући је да је споменута стратегија осмишљена у циљу одговора на позиве упућене од стране власти у Босни и Херцеговини које траже јачи ангажман међународне заједнице по питању привредног криминала, корупције и проблема са којима се суочава правосудни систем;
Констатујући такође и чињеницу да је у коминикеу издатом у Сарајеву 31. јула 2002. године Управни одбор Савјета за имплементацију мира навео како Одбор поздравља оснивање Посебних вијећа и подржава приједлог високог представника да у састав Суда Босне и Херцеговине и Тужилаштва Босне и Херцеговине укључи домаће и међународне судије и тужиоце кроз Посебно вијеће/одјељење за организовани криминал, привредни криминал и корупцију;
Имајући на уму да криминалне активности и даље угрожавају демократска, економска, фискална, тржишна и друга социјална права и интересе грађана Босне и Херцеговине, те да ће оснивање посебних вијећа за организовани криминал, привредни криминал и корупцију у склопу Суда Босне и Херцеговине и посебног одјела Тужилаштва Босне и Херцеговине унаприједити одлучну и ефикасну борбу против криминала у Босни и Херцеговини;
Увјерен у витални значај који за Босну и Херцеговину има настојање да се ојача и поштује владавина права како би се створила основа за привредни раст и стране инвестиције;
Имајући стога на уму како хитност тако и потребу да се успоставе посебна вијећа и Посебно одјељење за организовани криминал, привредни криминал и корупцију при Суду Босне и Херцеговине и Тужилаштву Босне и Херцеговине, те да се именују међународне судије и тужиоци у Суд Босне и Херцеговине и Тужилаштво Босне и Херцеговине, те из свих горе наведених разлога,
Високи представник овим доноси сљедећу
ОДЛУКУ
о именовању међународног тужиоца у Тужилаштво Босне и Херцеговине
1. Према члану 18а Закона о Тужилаштву Босне и Херцеговине, у измијењеном и допуњеном облику, “Службени гласник Босне и Херцеговине”, 24/02, 3/03), овом Одлуком се на функцију међународног тужиоца у Посебном одјељењу за организовани криминал, привредни криминал и корупцију у склопу Тужилаштва Босне и Херцеговине именује
Г. Георг Халбах
2. Међународни тужиоци именују се на почетни период од двије године, и могу бити поново именовани на максимално још четири године. У случају подношења оставке или спријечености међународног судије или тужиоца да на свом положају остане до истека мандата, високи представник именује неко друго лице које ће на тој функцији остати до краја тог мандата.
3. Именовање обављено у складу са овом Одлуком ступа на снагу на дан доношења Одлуке.
4. Ова Одлука ступа на снагу одмах и без одлагања се објављује у Службеном гласнику Босне и Херцеговине.
Сарајево, 29. септембар 2003. године Педи ЕшдаунВисоки представник