Користећи се овлаштењима која су Високом представнику дата у члану 5 Анекса 10. (Споразум о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења горе наведеног Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан 2 1. (д) истог Споразума према којем Високи представник “помаже, када оцијени да је то неопходно, у рјешавању свих проблема који се појаве у вези са имплементацијом цивилног дијела Мировног уговора”;
Позивајући се на став 11.2 Закључака Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Вијеће за имплементацију мира поздравило намјеру Високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у вези са тумачењем Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора, како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме у складу са горе наведеним “доношењем обавезујућих одлука, када оцијени да је то неопходно”, о одређеним питањима, укључујући и (према тачки (ц) става 11.2) “мјере којима се обезбјеђује имплементација Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета које могу укључити и мјере против особа које обављају јавне функције или званичника… за које Високи представник утврди да су кршили законске обавезе утврђене у складу са Мировним споразумом или условима његове имплементације”;
Имајући на уму потребу да се консолидује функционално и правно јединство Града Мостара на начин који промовира ефикасност у пружању услуга грађанима, промовишу темељна права свих грађана и осигурава колективна права конститутивних народа у складу са европским стандардима;
Цијенећи рад Комисије за реформу Града Мостара која је упостављена 17. септембра 2003. године одлуком Високог представника број 160/03 (у даљем тексту: Комисија);
Увјерени да рјешење које је израдила Комисија нуди све гаранције и заштите те да садржава одредбе о подјели власти до којих се дошло детаљним преговорима којима се свима у Мостару даје могућност да профитирају истовремено чувајући виталне интересе свих;
Подсјећајући на чињеницу да је Управни одбор преузео обавезу да пружи пуну подршку имплементацији рјешења питања Мостара које је засновано на јединственој кохерентној градској управи са ефикасним гарантованим механизмима подјеле власти, а којима се спречава да било који народ има већинску контролу над Градским вијећем; те да ће дјеловати како би осигурао да имплементација плана наредних мјесеци има потребну политичку и економску подршку;
Констатујући да ће успјешна имплементација таквог рјешења, а посебно реструктуирање градске управе у свјетлу нових одговорности, покренути сложена питања која захтијевају да значајна средства буду стављена на располагање градских органа власти као и подршку свих представника јединица локалне самоуправе које тренутно постоје на територији Града;
Констатујући даље да услови, који би требали омогућити одговарајућим органима власти да располажу или да на неки други начин додјељују државну непокретну имовину укључујући бившу друштвену имовину на начин који је недискриминирајући те у најбољем интересу грађана Града, тренутно не постоје јер је Мостар започео са деликатним периодом транзиције;
Узимајући у обзир горе наведене разлоге Високи представник овим доноси сљедећу
ОДЛУКУ
О ЗАБРАНИ ПРЕНОСА ИЛИ ПРЕЛАЖЕЊА НЕПОКРЕТНЕ ИМОВИНЕ ГРАДСКИХ ОПШТИНА И О ОБУСТАВЉАЊУ ПРИЈЕМА У РАДНИ ОДНОС НОВИХ КАДРОВА У ГРАДСКЕОПШТИНЕ
Члан 1.
Ова одлука се доноси како би се сачувала непокретна имовина свих градских општина и како би се осигурала адекватна заштита, те очувала њихова вриједност.
Овом одлуком се надаље привремено обуставња пријем у радни однос нових кадрова у градске општине, било државних службеника или других.
Како би се избјегла свака сумња, овим се проглашава да се ова одлука примјењује без обзира на све интерне законе и прописе.
Ова одлука ни на који начин не утиче на могућност било којег привредног друштва који је дијелом или у потпуности у власништву градске општине да послује на уобичајен начин.
Члан 2.
Изузетно од одредаба било којег уговора, уговора о закупу или било којег важећег закона или прописа којима се дозвољава другачије, овом одлуком се забрањује свакој градској општини продаја, закуп, располагање или право на кориштење инфраструктуре, објеката, грађевинског или другог земљишта.
Посебно, ова забрана укључује и примјењује се на:
1. продају непокретне имовине, њено давање у закуп или на кориштење од стране било које градске општине;
2. инвентар и припадак у власништву било које градске општине. У сврху ове одлуке, инвентар или припадак значи покретну имовину која је накнадно придодата непокретној имовини са намјером да постане дио те непокретне имовине;
3. сваки вид стварне или личне служности, права кориштења, ограничења у погледу проведбе плана просторног уређења, и грађевинска одобрења;
4. зајмове по основу непокретне имовине, или теретне правне послове било које врсте, према или у корист треће стране;
5. готовинско обезбјеђење плаћања у односу на непокретну имовину, у које спадају: готовина, мјенице, докази о залогу на власништво, осигурања и гаранције, депозитни рачуни, или други готовински еквиваленти, без обзира у којем периоду су настали, а у којима удио имају градске општине;
6. расподјелу прихода, производа, прираста, ренти, или профита из имовине, као и таксе, наплате, рачуне или друге видове плаћања за кориштење било којег вида непокретне имовине; и
7. било које уговоре и било које документе који се односе на непокретну имовину, којима се у име градских општина стварају обавезе.
Члан 3.
Забране наведене у члану 2. се не примјењују на извршење или склапање било којег уговора о продаји станова у државном власништву на којима постоји корисничко право.
Члан 4.
Након што ова одлука ступи на снагу, у погледу државних службеника и других запосленика, забрањује се било какво упошљавање и/или интерни премјештај истих у административне службе градских општина, институције и сва друга тијела, службе и правне особе чији се упосленици исплаћују из буџета градских општина, све док другачије не одреди Високи представник.
Члан 5.
Сви већ отворени јавни конкурси за радна мјеста и/или интерни премјештај, без обзира на њихов статус, се овом одлуком обустављају. Одредба овог члана се не односи на коначне одлуке (након истека периода за жалбе) донесене у таквим јавним конкурсима прије ступања на снагу ове одлуке.
Члан 6.
Свака одлука из претходног члана коју донесу власти градске опћине Мостар-Југ, Мостар- Југозапад, Мостар –Запад, Мостар-Југоисток, Мостар- Сјевер и Мостар – Стари Град након што ова одлука ступи на снагу ће бити ништавна и без правних посљедица.
Члан 7.
Овом одлуком се налаже начелнику било које градске општине, градске скупштине или било којем другом лицу која може дјеловати у име горе наведених страна да спроведе одлуку у мјери у којој се на њих односи.
Члан 8.
Ради отклањања сваке сумње, овим се изричито изјављује и указује да је одредбе садржане у овој одлуци, сваку од њих, утврдио Високи представник у складу са овлаштењима која су му дата у члану 5 Анекса 10 Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини и да их стога не могу оспоравати судови Босне и Херцеговине, нити судови њених ентитета, нити на другом мјесту, те да се пред било којим судом ни у једном тренутку не може покренути поступак у вези са обавезама чије извршење из њих проистиче.
Члан 9.
Ова одлука ступа на снагу 09. јануара 2004. године и остаје на снази све док Високи представник не одлучи другачије.
Члан 10.
Ова одлука се објављује одмах у Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине, Службеним новинама Херцеговачко-неретванског кантона и Градском службеном гласнику Града Мостара.
Сарајево, 09.јануар 2004.Паддy Асхдоњн Високи представник