Број: 326/04
Користећи се овлашћењима која су Високом представнику дата у члану V Анекса 10. (Споразум о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења горе наведеног Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II 1. (д) истог Споразума према којем Високи представник “помаже, када оцијени да је то неопходно, у рјешавању свих проблема који се појаве у вези са имплементацијом цивилног дијела Мировног уговора”;
Позивајући се на став ” XI.2 Закључака Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру Високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у вези са тумачењем Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора, како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме у складу са горе наведеним “доношењем обавезујућих одлука, када оцијени да је то неопходно”, о одређеним питањима, укључујући и (према тачки (ц) става XI.2) “мјере којима се обезбјеђује имплементација Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”, које “могу укључивати предузимање мјера против лица која обављају јавне функције;
Имајући у виду да је Савјет за имплементацију мира на састанку, одржаном у мају 2000. године у Бриселу, апеловао да се донесу мјере за побољшање транспарентности јавних средстава и мјере у циљу уклањања препрека за привредну реформу, и свјесни потребе за стварањем услова за самоодрживи, тржишно оријентисани економски развој како би се Босни и Херцеговини омогућила транзиција путем напуштања фазе економије зависне од донација;
Узимајући у обзир да јавна предузећа у Републици Српској располажу недовољним механизмима потребним за спречавање пустошења јавних средстава, поготову ако се има у виду да је такво пустошење скандалозно обзиром на оскудност тих јавних средстава;
Признајући висок ниво професионализма и стручности које истрајно показује Главна служба за ревизију Републике Српске и њену способност да се брзо мобилизује ради провођења ревизија којима ће се утврдити финансијске неправилности и тиме увести одговорност и транспарентност потребна ради заштите интереса јавности;
Констатујући да је финансијска подршка за провођење ревизија неопходна, обзиром на енормни обим послова које ће провођење ревизија изискивати за Главну службу за ревизију Републике Српске, чији су ресурси иначе ограничени;
Имајући у виду релевантне одредбе Закона о ревизији јавног сектора Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 18/99 и 39/03, измијењен и допуњен Законом о измјенема и допунама Закона о ревизији јавног сектора Републике Српске донесеним Одлуком Високог представника од 16. децембра 2004. године);
Из разлога који су овдје наведени Високи представник доноси слиједећу;
ОДЛУКУ
о доношењу Закључка којим се генералном ревизору Републике Српске налаже да обави посебне ревизије
који се налази у прилогу Одлуке и чини њен саставни дио.
Наведени Закључак се објављује на службеној интернет страници Канцеларије високог представника и ступа на снагу одмах као закључак Народне скупштине Републике Српске, на привременој основи, све док га Народна скупштина Републике Српске не усвоји у истом облику, без измјена и допуна и без додатних услова.
Генерални ревизор ће Канцеларији Високог представника послати примјерак сваког од извјештаја из става 2. члана 2. Закључка.
Ова Одлука ступа на снагу одмах и одмах се објављује у “Службеном гласнику Републике Српске”.
16. децембар 2004.
Педи Ешдаун
Високи представник
Закључак којим се генералном ревизору Републике Српске налаже да обави посебне ревизије
Члан 1.
Генерални ревизор Републике Српске (у даљем тексту: генерални ревизор) дужан је извршити посебне ревизије, на основу члана 18. Закона о ревизији јавног сектора Републике Српске (“Службени гласник Републике Српске”, бр. 18/99 и 39/03, измијењен и допуњен Законом о измјенама и допунама Закона о ревизији јавног сектора Републике Српске донесеним Одлуком Високог представника од 16. децембра 2004. године, у даљем тексту: Закон), у слиједећим организацијама (у даљем тексту: провјераване стране):
1. АД Телеком Српске
Бања Лука, Вука Караxића 6
2. ЈМДП Електропривреда Републике Српске
Требиње, Обала Луке Вукаловића 3
3. ЈП НИРС Босански Брод
Босански Брод, Светог Саве бб
4. АД Жељезнице Републике Српске
Добој, Светог Саве 71
5. ЈП Српске шуме Републике Српске
Соколац, Романијска 1/3
6. ЈОДП Српске Поште
Бања Лука, Краља Петра Првог Карађорђевића 61б
Члан 2.
За сваку од провјераваних страна набројаних у члану 1. генерални ревизор је, поред осталог, дужан извијестити о:
– томе да ли су финансијски обрачуни за календарске године 2003. и 2004. састављени и припремљени у складу с релевантним законима;
– томе да ли финансијски обрачуни представљају тачан и непристрасан преглед пословања за календарске године 2003. и 2004. и стања на крају године;
– економичности, ефикасности и рентабилности којима је организација искористила своје ресурсе при обављању својих функција.
Генерални директор извјештаје подноси Народној скупштини Републике Српске.
Члан 3.
У року од 20 радних дана након ступања на снагу овог Закључка, генерални ревизор процјењује, на основу члана 15. Закона, накнаде за ревизију потребне за обављање сваке од посебних ревизија наложених у члану 1. овог Закључка.
Свака од провјераваних страна дужна је извршити плаћање унапријед 50% накнада за ревизију која се врши у вези са датом провјераваном страном.
Износ накнада за ревизију који се мора платити унапријед плаћа се у року од 15 дана након испотављања рачуна за плаћање.
Износ накнада за ревизију који се плаћа унапријед одбија се од укупног износа накнада који плаћа свака од провјераваних страна након окончања посебне ревизије.
Члан 4.
Овај Закључак ступа на снагу одмах и одмах се објављује у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Сарајево, 16. децембра 2004.
Педи Ешдаун
Високи представник