Користећи сеовлаштењима која су ми дата у члану V. Анекса 10. (Споразум о спровођењу цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења наведеног Споразума о спровођењу цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узимајући у обзир члан II.1. (д) претходно споменутог Споразума према којем Високи представник “пружа помоћ када то оцијени неопходним, у изналажењу рјешења за све проблеме који се јаве у вези са цивилним спровођењем”;
Позивајући се на став 2. Закључака са Конференције о спровођењу мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, а на којој је Савјет за спровођење мира поздравио намјеру Високог представника да употријеби свој коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења Споразума о спровођењу цивилног дијела Мировног уговора како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме, како је претходно речено, “доношењем обавезујућих одлука, када процијени да је то неопходно” у вези с одређеним питањима, укључујући (у складу са тачком (ц) овог става) “мјере у сврху осигурања спровођења Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених Ентитета”;
Имајући у виду комунике Управног одбора Савјета за имплементацију мира усвојеног на састанку одржаном у Бриселу 28. фебруара 2002. године, у којем се признаје “значај оснивања Високог судског савјета за Босну и Херцеговину”;
Имајући даље у виду комунике Управног одбора Савјета за имплементацију мира усвојеног на састанку одржаном 7. маја 2002. године у Сарајеву у којем је наведено да би оснивање једног Високог судског савјета “положило темеље даљој реформи правосуђа као што је реорганизација судског и тужилачког система”;
Свјестан потребе да се настави са том реорганизацијом и процесом одабира након оснивања Високог судског и тужилачког савјета Федерације Босне и Херцеговине и Високог судског и тужилачког савјета Републике Српске који ће заједно чинити један Високи судски савјет на нивоу државе Босне и Херцеговине;
Позивајући се на члан III: 5 (б) Устава Босне и Херцеговине који гласи да “у периоду од шест мјесеци од ступања на снагу овог Устава, ентитети ће почети преговоре с циљем укључивања одговорности и других питања у надлежност институција Босне и Херцеговине.…”;
Позивајући се на члан I:2. Устава Босне и Херцеговине који гласи да је “Босна и Херцеговина демократска држава која функционише у складу са законом…”;
Уочавајући да је за јачање демократских принципа и владавине закона најбитније да државне институције Босне и Херцеговине, између осталог, имају овлаштење да доносе законе о правосудним органима у цијелој Босни и Херцеговини и убудуће у Дистрикту Брчко; те
На основу горе наведеног, овим доносим сљедећу Одлуку:
ОДЛУКА
О ДОНОШЕЊУ ЗАКОНА О ВИСОКОМ СУДСКОМ САВЈЕТУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Закон који слиједи ступа на снагу на привременој основи како је предвиђено чланом 74 овог закона, док Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине не усвоји овај Закон у одговарајућем облику, без измјена и допуна и постављања било каквих услова.
Ова Одлука ступа на снагу одмах и биће објављена без одлагања у Службеном гласнику Босне и Херцеговине и Службеном гласнику Дистрикта Брчко.
Сарајево, 23. мај 2002. Wолфганг ПетритсцхВисоки представник