Користећи се овлашћењима која су Високом представнику дата у члану V Анекса 10. (Споразум о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења наведеног Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узимајући у обзир члан II.1.(д) тог Споразума према којем Високи представник “пружа помоћ када то цијени неопходним, у изналажењу рјешења за све проблеме који се јаве у вези са имплементацијом цивилног дијела Мировног уговора”;
Позивајући се на став XI.2 Закључака Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру Високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме у складу са горе наведеним “доношењем обавезујућих одлука када оцијени да је то неопходно” у вези са одређеним питањима, укључујући и (према тачки (ц) овог става) “мјере којима се обезбјеђује имплементација Мировног споразума на читавој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”;
Присјећајући се Декларације Управног одора Савјета за имплементацију мира са састанка на нивоу министара одржаног 9. јуна 1998. године у којем је Управни одбор навео, између осталог, да је успостављање мулитетничке полиције од виталног значаја за стварање безбједног окружења за повратнике, расељена лица и све грађане;
Присјећајући се даље Декларације Савјета за имплементацију мира са главног састанка одржаног у Мадриду 16. децембра 1998. године у којој је Савјет изнио мишљење да успостављање владавине права у Босни и Херцеговини, у коју сви грађани имају повјерење, представља предуслов за дуготрајни мир, и самоодрживу економију која је у стању да привче и задржи стране и домаће улагаче;
Констатујући да је у Декларацији Савјета за имплементацију мира од 24. маја 2000. године Савјет навео да “су демократски и одговорни полицијски органи и независно судство предуслови за владавину права и пуну заштиту људских права” те је нагласио да “органи власти морају довршити процес реструктуирања полицијских снага (…)”;
Констатујући даље Изјаву предсједавајућег Савјета безбједности са 4661-прве сједнице Савјета безбједности одржане 12. децембра 2002. године, којом се поздравља одлука Европске уније да упути полицијску мисију у Босну и Херцеговину и позива Европска унија да редовно извјештава Савјет о активностима мисије, истичући да је примарна одговорност за даљу успјешну имплементацију Мировног споразума на самим органима власти у Босни и Херцеговини;
Присјећајући се Декларације са Самита Европске уније и Западног Балкана из Солуна одржаног 21. јуна 2003. године на којем је Босна и Херцеговина преузела обавезу пуне и безрезервне сарадње са Међународним кривичним судом за бившу Југославију те потврдила да задовољавање правде у погледу ратних злочина јесте законски, политички и морални императив којем је посвећена. Присјећајући се да је Босна и Херцеговина такође потврдила у истој Декларацији да организовани криминал представља препреку демократској стабилности, владавини права, економском развоју и развоју цивилног друштва те да је борба против организованог криминала главни приоритет;
Имајући на уму Комунике којим је Управни одбор Савјета за имплементацију мира на састанку одржаном 11. децембра 2003. године, између осталог, изразио подршку приоритетима које је утврдио ОХР за 2004. годину и поздравио намјеру Високог представника да усмјери напоре на пружање помоћи бх. властима у настојањима да обезбиједе успјешан рад институција на државном ниову те је такође поздравио намјеру да се напори усмјере на побољшање ефикасности полиције у БиХ у тијесној сарадњи са мисијом ЕУПМ;
Свјестан да могући безвизни режим за грађане Босне и Херцеговине за земље Европске уније зависи, између осталог, од имплементације реформи у подручјима као што је јачање владавине закона, борбе против организованог криминала, корупције и илегалне миграције и јачања административног капацитета у контроли границе и безбједности докумената;
Имајући на уму даље Извјештај Комисије Европске заједнице од 18. новембра 2003. године о спремности Босне и Херцеговине да ступи у преговоре о Споразуму о стабилизацији и придруживању Европској унији у којем је наглашено да су у Босни и Херцеговини, у циљу борбе против криминала, потребне даље реформе и ојачане могућности провођења закона на државном нивоу.
Узимајући у обзир Комунике Управног одбора Савјета за имплементацију мира од 1. априла 2004. године у којем је Управни одбор изразио своју подршку реструктурирању бх. полиције која се одвија према највишим европским стандардима, и потреби да се обезбиједи финансијска одрживост полицијског сектора и поздравио провођење функционалне провјере бх. полицијских снага и подржао је успостављање Комисије за реструктурирање полиције.
Свјестан потребе за деполитизованим полицијским снагама које раде у складу са највишим европским стандардима;
Присјећајући се изјаве предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине од 20. маја 2004. године у којем је истакао да је темељно реструктуирање полицијских снага у Босни и Херцеговини потребно и хитно;
Констатујући даље да су у Комуникеу са самита у Истамбулу од 28. јуна 2004. године шефови држава и влада учесница на састанку Сјеверноатлантског савјета изразили своју забринутост због тога што Босна и Херцеговина, није испунила своје обавезе да у потпуности сарађује са Међународним кривичним судом за бившу Југославију, што је основни услов да држава буде примљена у Партнерство за мир те да се траже систематске промјене потребне за изградњу ефикасних безбједносних структура и структура за провођење закона;
Из разлога који су овдје наведени Високи представник доноси слиједећу
ОДЛУКУ
којом се успоставља Комисија за реструктуирање полиције
Члан 1.
(1) Комисија за реструктуирање полиције Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Комисија) која се успоставља овом Одлуком биће одговорна, по упутствима предсједавајућег Комисије, да предложи јединствену структуру обављања полицијских дужности за Босну и Херцеговину под свеобухавтним политичким надзором министра или министара у Савјету министара.
(2) Комисија, између осталог, израђује процјену обављања полицијских дужности у Босни и Херцеговини и припрема, према потреби, смјернице, законе, измјене и допуне устава, измјене и допуне закона и других аката а које можда буде требала донијети Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине, законодавни органи Федерације Босне и Херцеговине, Републике Српске, Брчко Дистрикта односно кантона као и Савјет министара Босне и Херцеговине, владе Федерације Босне и Херцеговине, кантона, Брчко Дистрикта и Републике Српске, у подручјима која су наведена даље у тексту Одлуке.
(3) Комисија је такође надлежна за израду нацрта и осталих прописа и управних аката које буде сматрала потребним у циљу обезбјеђивања имплементације таквих закона.
Члан 2.
Комисија испуњава свој мандат у складу са слиједећим принципима којима се:
- обезбјеђује да је вршење полицијских дужности организовано на ефикасан и дјелотворан начин;
- обезбјеђује да су институције Босне и Херцеговине способне да у потпуности и ефикасно врше своје надлежности за провођење закона;
- обезбјеђује да је вршење полицијских дужности економично и финансијски одрживо;
- обезбјеђује да су нивои и услови попуне радних мјеста у органима који врше полицијске дужности у Босни и Херцеговини у складу са највишим европским стандардима те да се при томе води рачуна о водећим друштвеним факторима;
- обезбјеђује да полицијске структуре у Босни и Херцеговини, у правилу, одражавају састав народа Босне и Херцеговине;
- обезбјеђује да је вршење полицијских дужности у Босни и Херцеговини адекватно заштићено од непримјереног политичког утицаја;
- обезбјеђује да ће вршење полицијских дужности бити у складу са демократским вриједностима, међународним стандардима о људским правима и највишим европским стандардима;
- обезбјеђује да се полицијске дужности врше путем узјамног партнерског односа између заједнице и цивилног друштва;
- обезбјеђује да ће вршење полицијских дужности бити унутар јасног оквира одговорности према закону и заједници;
- обезбјеђује да се на цијелој територији Босне и Херцеговине гарантује ефикасан капацитет за истраживање ратних злочина;
- обезбјеђује испитивање неопходних веза са ширим питањима правосудног система;
- обезбјеђује да Босна и Херцеговина као држава може ефикасно учествовати као партнер са осталим државама чланицама ЕУ-а у заједничким акцијама, планирању и операцијама везано за питања унутрашњих послова.
Члан 3.
(1) Комисија се састоји од дванаест (12) чланова и седам (7) придружених чланова.
(2) Комисија има предсједавајућег и замјеника предсједавајућег које именује Високи представник.
(3) Уз чланове Комисије из става 2. овог члана Комисију сачињавају и слиједећи чланови:
a) министар безбједности Босне и Херцеговине
b) министар унутрашњих послова Федерације Босне и Херцеговине који истовремено има и функцију представника премијера Федерације Босне и Херцеговине;
c) министар унутрашњих послова Републике Српске који истовремено има и функцију представника премијера Републике Српске;
d) два (2) министра унутрашњих послова кантона из Федерације Босне и Херцеговине;
e) један начелник општине из Федерације Босне и Херцеговине;
f) један начелник општине из Републике Српске;
g) градоначелник Брчко Дистрикта;
h) представник предсједавајућег Савјета министара Босне и Херцеговине;
i) комесар ЕУПМ-а;
(4) Чланове Комисије из тачке д) става 3. овог члана именује Дом народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине у року од петнаест (15) дана након ступања на снагу ове Одлуке и представљаће сва кантонална министарства унутрашњих послова.
(5) Чланове Комисије из тачака е) и ф) става 3. овог члана именују Удружење општина и градова Федерације Босне и Херцеговине односно Удружење општина и градова Републике Српске у року од петнаест (15) дана након ступања на снагу ове Одлуке.
(6) Уз чланове Комисије из овог члана у Комисији су слиједећи придружени чланови:
a) главни тужилац Босне и Херцеговине;
b) директор Државне агенције за истрагу и заштиту Босне и Херцеговине;
c) директор Државне граничне службе Босне и Херцеговине;
d) директор Канцеларије за сарадњу са Интерполом;
e) директор Федералне управе полиције;
f) директор Полиције Републике Српске;
g) кантонални полицијски комесар;
(7) Придружене чланове из тачке г) става 6. овог члана именују сви кантонални полицијски комесари Федерације Босне и Херцеговине у року од петнаест (15) дана након ступања на снагу ове Одлуке.
(8) Чланови Комисије осим оних из става 2. и тачке и) става 3. овог члана или придружени чланови Комисије или било које друго лице које учествује у Комисији или радним групама из члана 5. ове Одлуке учествују, по службеној дужности, у раду наведене Комисије или радне групе.
(9) Чланови Комисије или придружени чланови Комисије ће се побринути да увијек буду присутни или да је умјесто њих присутан представник који има сва овлаштења за заступање укључујући и овлаштење да доноси одлуке у њихово име на сједницама Комисије или радним групама из става 5. Одлуке.
(10) Високи представник потврђује номинације у Комисију из тачака д), е), ф) и х) става 3. и тачке г) става 6. овог члана.
Члан 4.
Високи представник, након консултација са предсједавајућим, може именовати посматраче у Комисију уколико то сматра потребним за испуњење мандата Комисије утврђеног овом Одлуком.
Члан 5.
(1) Предсједавајући је надлежан за усмјеравања рада Комисије. Предсједавајући припрема план рада и радне процедуре, сазива састанке Комисије, који се обично одржавају у Сарајеву али се исто тако могу одржавати по потреби на другим локацијама у цијелој Босни и Херцеговини.
(2) Предсједавајући може позвати стручњаке да присуствују састанку Комисије како би се добила одговарајућа информација, уколико то сматра потребним за испуњење мандата Комисије како је регулисано овом Одлуком.
(3) Предсједавајући може затражити од полицијских органа или других органа власти да дају информацију о оперативним, финансијским или управним смјерницама и ресурсима који се сматрају потребним за унапређење рада Комисије.
(4) Замјеник предсједавајућег ће у одсуству предсједавајућег вршити функцију предсједавајућег.
Члан 6.
(1) Предсједавајући може основати радне групе ако то сматра потребним за испуњење мандата Комисије утврђеног овом Одлуком.
(2) Предсједавајући именује предсједавајуће наведених радних група.
Члан 7.
За одржавање састанака Комисије или радних група основаних у складу са чланом 6. ове Одлуке није потребан кворум.
Члан 8.
Комисија ће имати помоћно особље и техничку помоћ како се касније утврди.
Члан 9.
(1) Комисија до 31. децембра 2004. године припрема коначни извјештај предсједавајућем Савјета министара и Високом представнику наводећи детаље о раду Комисије уз препоруке о томе како да се оствари мандат Комисије у складу са принципима из члана 2. ове Одлуке. Високи представник може продужити наведени рок на захтјев предсједавајућег Комисије.
(2) Коначни извјештај Комисије садржава, према потреби, приједлоге измјена и допуна устава Босне и Херцеговине и ентитета, Статута Брчко Дистрикта, приједлоге закона на нивоу државе, ентитета и кантона као и приједлоге закона Брчко Дистрикта, приједлоге измјена и допуна закона, приједлоге споразума и меморандума о разумијевању те смјерница који се баве свим питањима која спадају у мандат Комисије.
Члан 10.
Ова Одлука ступа на снагу одмах и одмах се објављује у « Службеном гласнику Босне и Херцеговине ».
Сарајево, 2. јули 2004. године Педи ЕшдаунВисоки представник