Користећи се овлаштењима која су дата Високом представнику чланом V Анекса 10 (Споразум о цивилној имплементацији Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења поменутог Споразума о цивилној имплементацији Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II 1. (д) горе наведеног Споразума, према којем Високи представник “пружа помоћ, када то оцијени неопходним, у изналажењу рјешења за све проблеме који се појаве у вези са цивилном имплементацијом”;
Позивајући се на став XI.2 Закључака Савјета за имплементацију мира који се састао у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којим је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру Високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења Споразума о цивилној имплементацији Мировног уговора како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме, како је претходно речено, “доношењем обавезујућих одлука, када то буде сматрао неопходним”, у вези са одређеним питањима, укључујући (у складу са тачком (ц) овог става) и “мјере у сврху обезбјеђења имплементације Мировног споразума на цјелокупној територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”;
Узимајући у обзир члан 5. Конвенције Савјета Европе за заштиту лица с обзиром на аутоматску обраду личних података у којем се, поред осталог, утврђује да: “Лични подаци који подлијежу аутоматској обради података морају бити (…) адекватни, релевантни и не превазилазити потребан обим у односу на сврху због које се похрањују…”;
Имајући у виду члан 6 (ц) Директиве 95/46/ЕЦ Европског парламента и Савјета о заштити лица с обзиром на обраду личних података и слободно кретање тих података, који на сличан начин изискује да подаци који подлијежу аутоматској обради података буду адекватни, релевантни и у потребном обиму;
Имајући на уму потребу за одговарајућим механизмима идентификације за личне карте, како би се осигурала њихова ефикасност и спријечила могућа злоупотреба;
Узимајући у обзир овдје наведне разлоге Високи представник овим доноси слиједећу
О Д Л У К У
Којом се проглашава Закон о измјенама и допунама Закона о личној карти држављана Босне и Херцеговине, онако како је даље утврђено у Одлуци.
Закон који слиједи ступа на снагу у складу са чланом 4. истог, али на привременој основи док Парламент Босне и Херцеговине исти не усвоји у истом облику, без измјена и допуна и без додатних услова.
Ова Одлука ступа на снагу одмах и објављује се одмах у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине” и у службеним гласилима оба ентитета и Брчко Дистритка.
Закон о измјенама и допунама
Закона о личној карти држављана Босне и Херцеговине
Члан 1.
Став 3. члан 6. се мијења сљедећим текстом: “Држављанин мора навести свој поштански број и адресу. Међутим, ова информација се не појављује на личној карти.”
Члан 2.
Брише се посљедњи став члана 6., који гласи:
“Назив ентитета може се унијети у личну карту на захтјев лица које тражи издавање личне карте.”
Члан 3.
На крају члана 6. додаје се нови став, који гласи:
“Од лица која подносе захтјев за издавање личне карте узимају се отисци прстију, а подаци о отисцима прстију уносе се на личну карту у формату који се може очитати компјутерски у сврху помоћи при утврђивању идентитета носиоца личне карте.
Министарство цивилних послова и комуникација доноси подзаконске акте да би се обезбиједила одговарајућа заштита тих података, у складу са Законом о заштити личних података БиХ и Законом о централној евиденцији и размјени података БиХ.”
Члан 4.
Овај Закон ступа на снагу осмог дана од дана његовог објављивања у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”. Такође се објављује у “Службеном гласнику Републике Српске”, “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине” и “Службеном гласнику Брчко Дистрикта”.
Сарајево, 28. јуни 2002.
Педи Ешдаун
Високи представник