Користећи се овлашћењима која су Високом представнику дата чланом В Анекса 10 (Споразум о цивилној имплементацији Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у вези тумачења горе наведеног Споразума о цивилној имплементацији Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан ИИ 1. (д) истог Споразума према којем Високи представник “помаже, када оцијени да је то потребно, у рјешавању свих проблема који се појаве у вези с цивилном имплементацијом”;
Позивајући се на тачку ЏИ.2 Закључака Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којима је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру Високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у вези тумачења Споразума о цивилној имплементацији Мировног уговора, како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме у складу са горе наведеним “доношењем обавезујућих одлука, када оцијени да је то неопходно”, о одређеним питањима, укључујући и (према тачки ц) става ЏИ.2) “мјере којима се обезбјеђује имплементација Мировног споразума на цијелом подручју Босне и Херцеговине и њених ентитета”;
Имајући на уму члан 5. Конвенције Савјета Европе о заштити лица у погледу аутоматске обраде личних података, у којем се, између осталог, предвиђа да “Лични подаци који подлијежу аутоматској обради морају бити … адекватни, релевантни и у обиму који не превазилази сврху за коју се похрањују.”;
Констатирући члан 6(ц) Директиве 95/46/ЕЦ Европског парламента и Савјета о заштити лица у погледу обраде личних подата и слободног кретања тих података, према коме се на сличан начин захтијева да подаци који иду у аутоматску обраду буду адекватни, релевантни и у потребном обиму;
Водећи рачуна о потреби да се обезбиједи да подаци који се чувају у централној евиденцији буду сигурни и да се не могу злоупотријебити;
Имајући у виду и размотривши у цјелини све горе наведено, Високи представник доноси
ОДЛУКУ
којом се проглашава Закон о измјенама и допунама Закона о централној евиденцији и размјени података како је дат у даљем тексту.
Закон који слиједи ступа на снагу на основу члана 7. тог закона, али на привременој основи док га Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине не усвоји у истом облику, без измјена и допуна и постављања било каквих услова.
Ова одлука ступа на снагу одмах и објављује се без одлагања у Службеном гласнику Босне и Херцеговине и службеним гласилима оба ентитета и Дистрикта Брчко.
Закон о измјенама и допунама
Закона о централној евиденцији и размјени података
Члан 1.
Све референце на “Члан 7.” у члану 8. овог Закона замјењују се ријечима “Члан 8.”.
Члан 2.
Тачке (г), (х), (н) и (о) бришу се из члана 20. овог Закона, и тачке ће у складу са тим бити поновно означене словима.
Члан 3.
Додаје се задња тачка у члану 20, која гласи “подаци о отисцима прстију”.
Члан 4.
Ријечи “Члан 7.” се у члану 22. замијењују ријечима “Члан 8.”.
Члан 5.
Тачке (г), (х), (л) и (м) бришу се из члана 22.
Члан 6.
На крају члана 22. додају се два нова става који гласе:
“Подаци о отисцима прстију узетим од појединаца у складу са чланом 6. Закона о личној карти држављана Босне и Херцеговине се у складу са чланом 8. овог Закона могу открити или уступити другом јавном органу БиХ само када је то потребно у интересу државне безбједности.
Поред услова за откривање и уступање података у складу са претходним ставом, подаци о отисцима прстију се могу, на захтјев тужиоца, открити или уступити тужиоцу у БиХ, у сврху истраге о кривичном дјелу које је кажњиво казном затвора од три године или више. У таквом случају, примјењују се ставови 2-7. члана 8. у вези са условима за откривање и уступање података.”
Члан 7.
Овај Закон ступа на снагу осмог дана од дана његовог објављивања у Службеном гласнику Босне и Херцеговине. Овај Закон ће се такође објавити у Службеном гласнику Републике Српске, Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине и Службеном гласнику Брчко Дистрикта.
Сарајево, 28. јуни 2002. год.
Паддy Асхдоwн
Високи представник