Користећи се овлаштењима која су Високом представникудата у члану V. Анекса 10. (Споразум о спровођењу цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења наведеног Споразума о спровођењу цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узимајући у обзир члан II.1. (д) претходно споменутог Споразума према којем Високи представник “пружа помоћ када то оцијени неопходним, у изналажењу рјешења за све проблеме који се јаве у вези са цивилним спровођењем”;
Позивајући се на став XI.2 Закључака са Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, а на којој је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру Високог представника да употријеби свој коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења Споразума о спровођењу цивилног дијела мировног уговора како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме, како је претходно речено, “доношењем обавезујућих одлука, када процијени да је то неопходно” у вези с одређеним питањима укључујући (у складу са тачком (ц) овог става) “мјере у сврху обезбјеђења спровођења Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених Ентитета”;
Позивајући се на Комунике Управног одбора Савјета за имплементацију мира од 28.02.2002. године, у којем је Управни одбор усвојио пооштрену стратегију реформе правосуђа Независне правосудне комисије за 2002/03. годину, те уважавајући, између осталог, важност реорганизације судова, а што је поново истакнуто и у Комуникеу од 7.05.2002. године;
Имајући у виду успостављање Високог судског итужилачког савјета Федерације Босне и Херцеговине који је овлаштен да током прелазног периода, у којем ће се извршити реорганизација судова и тужилаштава, именује судије у све судове у Федерацији Босне и Херцеговине;
Свјесни стога потребе да се успостави одговарајућа организација судства у цијелој Босни и Херцеговини, која ће омогућити ефикасно и ефективно функционисање судског система, узимајући у обзир потребе јавности да има приступ судовима, те узимајући у обзир приједлоге Независне правосудне комисије по овом питању, а након што су обављене обимне консултације с домаћим органима власти и стручњацима;
Свјесни чињенице да називи неких општина могу бити спорни, као и упутства да се користе називи географских мјеста у складу с Одлуком Високог представника од 2.6.1999. године, не прејудицирајући коначну одлуку овлаштеног органа о овим спорним називима, овдје употребљавани називи кориштени су што је могуће више у складу са поменутом Одлуком и Изборним законом Босне и Херцеговине (“Службени гласник БиХ” бр. 23/01, 7/02, 9/02 и 20/02);
На основу свега горе наведеног, Високи представниковим доноси сљедећу:
ОДЛУКУ
којом се проглашава Закон о измјенама и допунама Закона о судовима Средњобосанског кантона који је приложен као саставни дио ове Одлуке.
Овај закон ступа на снагу, на привременој основи, као закон Средњобосанског кантона, од датума одређеног у члану 20. овог закона, док га Скупштина Средњобосанског кантона не усвоји у одговарајућем облику, без измјена и допуна и постављања услова.
Ова Одлука ступа на снагу одмах и биће без одлагања објављена у “Службеним новинама Средњобосанског кантона”.
Сарајево, 1.11.2002. Педи ЕшдаунВисоки представник
ЗАКОН О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О СУДОВИМА
Члан 1.
У Закону о судовима (“Службене новине Средњобосанског кантона”, бр. 9/97, 8/98, 1/00, 15/01, 2/02, 10/02) члан 29. мијења се и гласи:
“Општински судови оснивају се за подручје једнеили више општина.”
Члан 2.
Члан 33. мијења се и гласи:
“Општински суд је надлежан:
1. У кривичним предметима:
a) да у првом степену суди:
– за кривична дјела за која је законом предвиђена као главна казна новчана казна или казна затвора до десет година, ако посебним законом није одређена надлежност другог суда;
– за кривична дјела за која је посебним законом одређена надлежност општинског суда;
б) да води све кривичне поступке против малољетника;
ц) да проводи истрагу и поједине истражне радње за кривична дјела из своје надлежности;
д) да одлучује о жалбама против рјешења истражних судија општинског суда;
е) да одлучује о брисању осуде и престанку мјера безбједности и правних посљедица осуде, на основу судске одлуке;
ф) да даје мишљење поводом поднесених молби за помиловање;
2. У грађанским предметима:
а) да у првом степену суди
– у свим грађанским споровима, ако законом није другачије одређено;
– у ванпарничном поступку.
3. У другим предметима:
a) да у првом степену суди привредне преступе;
б) да проводи поступак стечаја, принудног поравнања и редовне ликвидације, у складу са законом;
ц) да рјешава у посебним поступцима, ако законом није другачије одређено;
д) да обавља земљишно-књижне послове, ако законом није другачије одређено;
е) да одређује и проводи извршења и обезбјеђења, ако законом није другачије одређено;
ф) да пружа правну помоћ судовима у Босни и Херцеговини;
г) да врши послове међународне правне помоћи, ако законом није одређено да неке од тих послова врши кантонални суд;
х) да врши друге послове одређене законом.”
Члан 3.
Иза члана 33. додаје се нови члан 33а. који гласи:
“Члан 33а.
Општински суд у којем се оснива привредно одјељење у складу с чланом 51а. овог закона, искључиво је надлежан за подручје цијелог Кантона:
1. да у првом степену суди:
a) у споровима који се односе на права и обавезе по основу правног промета роба, услуга, вриједносних папира, власничких и других стварних права на некретнинама, те на права и обавезе проистекле из вриједносних папира, у којима су обје странке у поступку правнo лицe или физичкo лицe којe, у својству самосталног предузетника или другом својству, обавља привредну или другу регистровану дјелатност у виду основног или допунског занимања;
б) у споровима који се односе на бродове и на пловидбу на мору и унутрашњим водама, те у споровима на које се примјењује пловидбено право, осим спорова о превозу путника;
ц) у споровима који се односе на авионе, те у споровима на које се примјењује ваздухопловно право, осим спорова о превозу путника;
д) спорове из ауторског права, сродних права и права индустријске својине;
е) спорове настале поводом дјела за која се тврди да представљају нелојалну конкуренцију или монополистички споразум;
ф) привредне преступе.
2. да проводи поступак стечаја, принудног поравнања и редовне ликвидације, у складу са законом, као и да суди у првом степену у свим споровима који настану у току и поводом провођења поступка стечаја, принудног поравнања и редовне ликвидације.”
Члан 4.
Члан 36. мијења се и гласи:
“Кантонални суд је надлежан:
- Првостепена надлежност
a) да у првом степену суди за кривична дјела за која је законом предвиђена казна затвора преко десет година или дуготрајни затвор, ако законом није одређена надлежност другог суда;
б) да проводи истрагу и поједине истражне радње за кривична дјела из своје надлежности;
ц) да одлучује о тужбама против коначних управних аката у управном спору, као и о захтјевима за заштиту слобода и права утврђених уставом, ако су такве слободе и права повријеђени коначним појединачним актом или радњом службенoг лица у органима управе, односно одговорнoг лица у предузећу, установи или другом правном лицу, када за заштиту тих права није обезбијеђена друга судска заштита, ако законом није одређена надлежност другог суда.
- Другостепена надлежност
a) да одлучује о жалбама против одлука општинских судова;
б) да одлучује о жалбама против рјешења истражних судија кантоналног суда;
ц) да одлучује о другим редовним и ванредним правним лијековима, ако је то одређено законом.
- Остало
a) да рјешава о сукобу мјесне надлежности између општинских судова са подручја Кантона;
б) да одлучује о преносу мјесне надлежности са једног општинског суда на други општински суд на подручју Кантона;
ц) да одлучује о брисању осуде и престанку мјера безбједности и правних посљедица осуде, на основу судске одлуке;
д) да даје мишљење поводом поднесених молби за помиловање;
е) да води регистар правних субјеката, у складу са законом;
ф) да рјешава о признавању одлука страних судова, страних трговачких судова и страних арбитража;
г) да пружа међународну правну помоћ у кривичним предметима;
х) да врши друге послове одређене законом.”
Члан 5.
Члан 41. мијења се и гласи:
“Општински судови су:
- Општински суд у Травнику, за подручје општина Травник, Витез, Нови Травник и Бусовача;
- Општински суд у Бугојну, за подручје општина Бугојно, Горњи Вакуф-Ускопље, Доњи Вакуф, Јајце и Добретићи.
Опшински суд у Бугојну има одјељење изван сједишта суда у Јајцу, за подручје општина Јајце и Добретићи;
- Општински суд у Кисељаку, за подручје општина Кисељак, Фојница и Крешево.”
Члан 6.
Члан 42. мијења се и гласи:
“Сједиште Кантоналног суда је у Новом Травнику.”
Члан 7.
У Поглављу III, наслов одјељка 2. мијења се и гласи:
“Одјељење изван сједишта суда, судска одјељења и општа сједница свих судија”.
Члан 8.
У Поглављу III, одјељак 2. додаје се нови члан 50а. који гласи:
“Члан 50а.
Одјељење изван сједишта суда дио је суда и њиме руководи предсједник суда.”
Члан 9.
Иза члана 51. додаје се нови члан 51а. који гласи:
“Члан 51а.
У општинском суду у Травнику оснива се привредно одјељење.”
Члан 10.
Постојећи Општински суд у Травнику, Општински суд у Новом Травнику и Општински суд у Витезу спајају се и чине Општински суд у Травнику из члана 5. овог закона.
Постојећи Општински суд у Бугојну и Општински суд у Јајцу спајају се и чине Општински суд у Бугојну из члана 5. овог закона.
Постојећи Општински суд у Кисељаку и Општински суд у Фојници спајају се и чине Општински суд у Кисељаку из члана 5. овог закона.
Члан 11.
Судови који се спајају према одредбама овог закона настављају са радом док новоосновани судови из члана 10. овог закона не почну са радом у складу са ставом 2. овог члана.
Новоосновани судови из члана 10. овог закона почињу са радом након именовања судија у суд на дан који одреди Високи судски и тужилачки савјет Федерације Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Високи судски и тужилачки савјет).
Члан 12.
Даном почетка рада новоосновани суд из члана 10. овог закона преузима предмете, регистраторски материјал и архивску грађу судова који се спајају у те судове.
Сва судска документација и материјали из става 1. овог члана достављају се новооснованом суду без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од дана почетка рада новооснованог суда.
Члан 13.
У предметима у којима је одредбама чл. 2, 3, 4. и 9. овог закона измијењена надлежност, а у којима је до дана почетка примјене ових одредби, утврђеног чланом 19. овог закона, покренут поступак,али није донесена првостепена одлука, одлучује надлежан суд у складу са овим законом.
Списи предмета из става 1. овог члана доставиће се надлежном суду без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од дана почетка примјене одредби чланова из ст. 1. овог члана.
По жалби у предметима у којим је одредбама чл. 2, 3, 4. и 9. овог закона измијењена надлежност и у којима је до дана почетка примјене ових одредби донесена првостепена одлука, одлучује надлежан суд према ранијим одредбама о стварној надлежности.
Предмети у којима је одредбама чл. 2, 3, 4. и 9. овог закона измијењена надлежност, а у којима је, након почетка примјене ових законских одредби, по жалби или ванредном правном лијеку одлука укинута и предмет враћен на поновни поступак, ријешиће се у складу са овим законом.
Радње што их је провео раније надлежни суд (увиђај, вјештачење, саслушање свједока и др.) и одлуке које је донио тај суд, нису без важности зато што их је подузео односно донио тај суд и не морају се поново проводити.
Члан 14.
Влада Федерације Босне и Херцеговине овлашћује се да, након консултација са Владом Кантона, донесе одлуку о преносу права на судским зградама за које Кантонално министарство правде утврди, да због спајања судова из члана 10. овог закона, више нису потребне судовима у Кантону.
Члан 15.
Сви запосленици спојених судова из члана 10. овог закона који су на дан почетка рада новооснованог суда били у радном односу, имају права и обавезе прописане Законом о радним односима и платама службеника органа управе у Федерацији Босне и Херцеговине (“Службене новине Федерације Босне и Херцеговине” број 13/98).
Члан 16.
Федерално министарство правде овлашћује се да, након консултација са Министарством правде Кантона, донесе прописе којима поближе уређује начин спајања судова из члана 10. овог закона.
Члан 17.
Одредбе других кантоналних закона и подзаконских аката које су у супротности са овим законом престају да важе даном ступања на снагу овог закона и ускладиће се са овим законом без одлагања.
Члан 18.
Овлашћује се Федерално министарство правде да утврди критерије за одређивање потребног броја запосленика у судовима.
Члан 19.
Одредбе чл. 2, 3, 4, 6. и 9. овог закона почеће се примјењивати на дан када сви судови у Кантону буду почели са радом, a који ће одредити Високи судски и тужилачки савјет.
Члан 20.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеним новинама Средњобосанског кантона”.