Користећи се овлаштењима која су Високом представнику дата у Члану V Анекса 10. (Споразум о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења горе наведеног Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II 1. (д) истог Споразума према којем Високи представник “помаже, када оцијени да је то неопходно, у рјешавању свих проблема који се појаве у вези са имплементацијом цивилног дијела Мировног уговора”;
Позивајући се на став XI.2 Закључака Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Вијеће за имплементацију мира поздравило намјеру Високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у вези са тумачењем Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора, како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме у складу са горе наведеним “доношењем обавезујућих одлука, када оцијени да је то неопходно”, о одређеним питањима, укључујући и (према тачки (ц) става XI.2) “мјере којима се обезбјеђује имплементација Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”, које “могу укључивати предузимање мјера против особа које обављају јавне функције или званичника (…) за које Високи представник установи да су прекшили законске обавезе утврђене Мировним споразумом односно услове за његову проведбу”;
Констатујући да је Управни одбор, на свом састанку на нивоу политичких директора, одржаном 26. септембра 2003. године, закључио да је рјешење питања Града Мостара од кључног значаја за одржив и миран развој Босне и Херцеговине;
Имајући у видупосебан статус додијељен Граду Мостару према Дејтонском споразуму о успостави Федерације Босне и Херцеговине, потписаном 10. новембра 1995. године, и његовом анексу којим се утврђују принципи за Привремени статут Града Мостара;
Имајући у виду такођерда политички органи на нивоу “Града” и “градских опћина” до сада нису успјели да изврше уједињење Града Мостара у складу с наведеним Привременим статутом, него су, умјесто тога, искористили градске опћине у сврху стварања паралелних институција и подјеле Града;
Имајући на умупотребу за учвршћивањем административног, функционалног и правног јединства Града Мостара на начин на који се унапређује ефикасност у пружању услуга грађанима, гарантује уживање основних права свих грађана, омогућава уживање заједничких права конститутивних народа и спречава доминација једног дијела становништва Мостара;
Цијенећирад Комисије за реформу Града Мостара, коју је успоставио Високи представник дана 17. септембра 2003. (у даљем тексту: Комисија);
Поздрављајућинапоре које предузимају политичке странке ангажиране у поменутој Комисији, који су кулминирали доношењем конкретних приједлога рјешења за различита кључна питања која се односе на реорганизацију Града Мостара;
Увјерени да наведена предложена рјешења осигуравају чврст основ за утврђивање наведених гаранција и заштите, те да садржавају и одредбе о подјели власти до којих се дошло детаљним преговорима, а чији је циљ да се грађанима Мостара омогући да изграде темељ за прогресивну будућност засновану на, поред осталога, заштити виталних националних интереса;
Охрабрени тимешто су предложена рјешења проистекла из најширег могућег консензуса у погледу реорганизације Града Мостара;
Уз жаљење што странке које су биле укључене у рад Комисије нису успјеле постићи консензус у вези са два неријешена питања и увјерени да би рјешавање наведених питања довело до значајних побољшања у погледу примијењених стандарда управе у Граду док би се истовремено одржавао изборни систем који ће одражавати својеврсне околности које владају у Мостару, а које произилазе из дубоко укоријењених супротности интереса између његових конститутивних народа;
Подсјећајући на чињеницу да је Управни одбор Вијећа за имплементацију мира, на свом засједању одржаном у Бриселу 11. децембра 2003. године, преузео обавезу да пружи пуну подршку реализацији рјешења питања Мостара које је засновано на јединственој и цјеловитој градској управи са ефикасним гарантованим механизмима подјеле власти, а којима се спрјечава да било који народ има већинску контролу над Градским вијећем; те да ће дјеловати како би осигурао да реализација плана наредних мјесеци има потребну политичку и економску подршку;
Наглашавајућипотребу за одржавањем демократских избора на локалном нивоу у Мостару као и у цијелој Босни и Херцеговини прве суботе мјесеца октобра 2004. године, и имајући на уму потребу да се почне са припремом тих избора;
Имајући на уму свеукупност горенаведених питања, Високи представник доноси слиједећу:
ОДЛУКА
којом се проглашава Закон о измјенама и допунама Изборног закона Босне и Херцеговине
Измјене и допуне утврђене у даљем тексту чине саставни дио ове Одлуке и ступају на снагу дана утврђеног у члану 4. ове Одлуке. Ова Одлука се одмах објављује у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”, “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине”, “Службеном гласнику Републике Српске” и “Службеном гласнику Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине”.
Члан 1.
У ставу 5, члана 4.19. овог закона иза ријечи “Народну скупштину Републике Српске” додају се ријечи “и Вијеће Града Мостара” .
Члан 2.
Ново поглавље 19 се уводи у Изборни закон Босне и Херцеговине (“Службени гласник Босне и Херцеговине”, број 23/01, 7/02, 9/02, 20/02 и 25/02): иза поглавља 18. “Дистрикт Брчко” додаје се ново поглавље под називом “Град Мостар” у којем стоји:
Члан 19.1.
Овим законом се уређује избор вијећника у Вијеће Града Мостара (у даљем тексту: Градско вијеће). Изузетно од одредаба поглавља 13. овог закона, принципи утврђени овим поглављем примјењују се на изборе у Граду Мостару.
Члан 19.2.
У састав Градског вијећа улази тридесетпет (35) чланова. Вијећници у Градском вијећу се бирају у градској изборној јединици и изборним јединицама градског подручја, на начин утврђен у члану 19.4 овог закона.
“Градска изборна јединица” у смислу претходног става обухвата цијело подручје Града дефинисано у члану 5. Статута Града Мостара.
“Изборне јединице градског подручја” у смислу става 1. овог члана су бивше градске општине како је то дефинирано чланом 7. и чланом 15. Статута Града Мостара.
Члан 19.3.
Град Мостар има једну Изборну комисију успостављену у складу са одредбама овог закона у дијелу у којем се овај закон односи на општинске изборне комисије.
Члан 19.4
Седамнаест (17) вијећника се бира из градске изборне јединице. Минимално четри (4) вијећника из сваког од конститутивних народа и један (1) вијећник као припадник скупине “осталих” се бира из градске изборне јединице.
Три (3) вијећника се бирају из сваке од 6 изборних јединица градског подручја.
Изборна јединица градског подручја 1 састоји се од бивше градске општине Мостар Сјевер.
Изборна јединица градског подручја 2 састоји се од бивше градске општине Мостар Стари Град.
Изборна јединица градског подручја 3 састоји се од бивше градске општине Мостар Југоисток.
Изборна јединица градског подручја 4 састоји се од бивше градске општине Мостар Југ.
Изборна јединица градског подручја 5 састоји се од бивше градске општине Мостар Југозапад.
Изборна јединица градског подручја 6 састоји се од бивше градске општине Мостар Запад.
Ниједан од конститутивних народа нити из групе “осталих” не могу имати више од петнаест (15) својих представника у Градском вијећу.
Члан 19.5
Прво се врши додјела мандата који се попуњавају из градске изборне јединице, према формули утврђеној у ставу 1, члана 9.6 овог закона. Ако додјела мандата из градске изборне јединице не омогућује минималну заступљеност било којег од конститутивних народа и/или скупине “осталих” на начин утврђен у складу с ставом 1, члана 19.4 овог закона, примјењиваће се слиједећи метод:
1. један или више посљедњих мандата који ће се додјељивати из градске изборне јединице потребан за испуњавање квота било којег од конститутивних народа односно групе “осталих” додјељује се једном или више кандидата из реда одговарајућег конститутивног народа и/или групе “осталих” који је тј. који су добили највећи број гласова са листе политичке странке, са листе независних кандидата или са листе коалиције којима је мандат додијељен према ставу 1, члана 9.6 овог закона. Уколико се мандат утврђен према формули из става 1, члана 9.6 овог закона додијели независном кандидату, примјењује се тачка 2 овог члана.
2. Ако политичка странка, листа независних кандидата или коалиција којима је мандат додијељен на начин утврђен у ставу 1. члана 9.6 овог закона не посједује довољан број одговарајућих кандидата на листи своје градске изборне јединице, или ако би мандат, према члану 9.6 овог закона, био дат једном или више независних кадидата, мандат се преноси:
- на политичку странку или странке, листу или листе независних кандидата или коалицију или коалиције које имају такве преостале кандидате на својим листама;
или
- на независног кандидата или кандидате из реда одговорајућег конститутивног народа или из скупине “осталих” који има други по реду највећи количник као што је то утврђено чланом 9.6 овог Закона.
3. Ако се ниједан кандидат из реда једног или више датих конститутивних народа или скупине “осталих” не нађе у складу са тачком 1 и 2 овог члана, мандат се преноси на:
- политичку странку, листу независних кандидата или листу коалиције која располаже тим кадидатима преосталим на листи било које друге изборне јединице градског подручја након што су мјеста која су попуњена из ових изборних јединица додијељена у складу с чланом 19.6 овог закона
или
- на независног кандидата или кандидате из реда одговорајућег конститутивног народа или из скупине “осталих” који су се кандидовали за било коју изборну јединицу градског подручја, а који има највећи количник као што је то утврђено чланом 9.6 овог Закона.
Став 2, члана 9.6 се не примјењује када се додјељују мандати из овог члана.
Члан 19.6
Мандати који се попуњавају из изборних јединица градских подручја након тога се додјељују према формули утврђеној у члану 9.6 овог закона. Мандати се додјељују појединачно почевши са највише рангираним кандидатом у свакој изборној јединици градског подручја и наставља се на сличан начин како би се попунило свако доступно мјесто из сваке изборне јединице градског подручја. Редослијед попуњавања мандата додијељених свакој изборној јединици градског подручја за сваки од три узастопна корака одређује се жријебањем. Жријебање организује Изборна комисија Босне и Херцеговине.
Уколико би додјела мандата из изборне јединице градских подручја водила ка заступљености једног конститутивног народа и/или скупине осталих преко квоте која је утврђена према члану 19.4, став 4. овог закона, примјењиваће се слиједећи метод:
1. Мандат ће бити прерасподијељен кандидату који не припада датом конститутивном народу и/или скупини “осталих” који је добио највећи број гласова на листи политичке странке, листе независних кандидата или коалиције којима је мандат додијељен у складу са чланом 9.6 став 1. овог закона. Ако би се мандат према формули из члана 9.6 став 1. овог закона додјељивао независном кандидату, примјењиват ће се тачка 2. овог члана.
2. Ако такав кандидат не постоји или ако би се мандат према формули из члана 9.6 став 1. овог закона додјељивао независном кандидату, мандат се преноси у исту изборну јединицу градског подручја или :
- политичкој странци, листи независних кандидата или коалиције која има кандидата који не припада датом конститутивном народу и/или групи “осталих” који је преостао на листи;
или
- независном кандидату или кандидатима који не припада/ју датом конститутивном народу и/или групи “осталих” који имају највећи сљедећи количник као што је то утврђено у члану 9.6 овог закона.
3. Ако не постоји такав кандидат у складу са тачкама 1 и 2 овог члана, мандат односно мандати се преносе на :
- политичку странку, листу независних кандидата или коалиције која има таквог кандидата који је преостао на листи из било које друге изборне јединице градског подручја након што су мјеста попуњена из те изборне јединице градског подручја била додијељена у складу са чланом 19.6 овог закона ;
или
- независног кандидата из одговарајућег конститутивног народа или групе “осталих” који се кандидовао за било коју изборну јединицу градског подручја, а који је добио највећи количник као што је то утврђено чланом 9.6 овог закона.
Члан 19.7
Изузетно од одредаба члана 13.7. овог закона, градоначелник Града Мостара се бира индиректно у складу са Уставом Федерације Босне и Херцеговине.
Члан 3.
Глава 19 насловљена “Прелазне и завршне одредбе” постаје Глава 20 и члан 19.1 до члана 19.17 постаје члан 20.1 до 20.17.
Члан 4.
Ова одлука ступа на снагу 01. марта 2004. године и за њено ступање на снагу нису потребни даљи процедурални кораци.
У Сарајеву, 28. јануара 2004. године Педи ЕшдаунВисоки представник