Користећи се овлаштењима која су Високом представнику дата у члану V Анекса 10. (Споразум о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи за тумачење горе наведеног Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II 1. (д) истог Споразума према којем Високи представник “помаже, када оцијени да је то неопходно, у рјешавању свих проблема који се појаве у вези са имплементацијом цивилног дијела Мировног уговора”;
Позивајући се на став XI.2 Закључака са Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру Високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у вези са тумачењем Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора, како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме у складу са горе наведеним “доношењем обавезујућих одлука, када оцијени да је то неопходно”, о одређеним питањима, укључујучи и (према тачки (ц) става XI.2) “мјере којима се обезбјеђује имплементација Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”;
Позивајући се на важност коју међународна заједница придаје стварању професионалне државне службе у склопу успостављања владавине закона у Босни и Херцеговини;
Констатујући на основу наведеног примјера придавања важности, да је Савјет за имплементацију мира на свом засједању у Мадриду 16. децембра 1998. године приоритет дао стварању професионалне и неполитичне државне службе као виталне компоненте сваке државе која ефикасно функционише; и констатујући надаље пуну подршку коју је Савјет исказао ријешености Високог представника да се ојачају заједничке институције кроз сарадњу са органима власти Босне и Херцеговине обезбјеђењем професионалне и политички независне државне службе у институцијама Босне и Херцеговине;
Присјећајући се да је 3. јуна 2003. године Парламент Федерације Босне и Херцеговине усвојио Закон о државној служби у Федерацији Босне и Херцеговине (“Службене новине Федерације Босне и Херцеговине”, 29/03);
Потврђујућипрепоруку реформе јавне управе да се јавна управа реорганизује на свим нивоима власти и рационализује број запослених у јавном сектору како би постао економичан;
Имајући у виду да је Босна и Херцеговина у процесу успоставе нових институција или унапређења постојећих након преноса надлежности са ентитета на Босну и Херцеговину или након усвајања закона у складу с којима је држава Босна и Херцеговина преузела, према Уставу Босне и Херцеговине, надлежности које су раније вршили ентитети;
Имајући у виду дањеда правовремена успостава одређених институција представља предуслов за даље интерграције у евроатлантске институције као и за испуњење услова постављених у Студији изводљивости Европске уније и услова НАТО-а за Партнерство за мир;
Свјесни чињенице да ће правилно функционирање наведених институција на начин који омогућава учинковито и правовремено пружање услуга захтијевати премјештај оних државних службеника који имају искуство на релевантном подручју;
Узимајући у обзир и имајући на уму све горе наведено, Високи представник доноси слиједећу одлуку:
ОДЛУКА КОЈОМ СЕ ДОНОСИ ЗАКОН О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ДРЖАВНОЈ СЛУЖБИ У ФЕДЕРАЦИЈИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Наведени закон чини саставни дио ове Одлуке и ступа на снагу на дан предвиђен у члану 2. закона, на привременој основи, све док га Парламент Федерације Босне и Херцеговине не усвоји у истом облику, без измјена и допуна и без додатних услова.
Ова Одлука ступа на снагу одмах и одмах се објављује у “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине”.
Сарајево, 20. априла 2004. Педи ЕшдаунВисоки представник
ЗАКОН О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ДРЖАВНОЈ СЛУЖБИ У ФЕДЕРАЦИЈИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Члан 1.
У Закону о државној служби у Федерацији Босне и Херцеговине (“Службене новине Федерације Босне и Херцеговине”, бр. 29/03), додаје се нови члан 35а. који гласи:
“Члан 35а
Екстерни премјештај и распоређивање
1. Екстерни премјештај и распоређивање државног службеника из органа државне службе у институцију Босне и Херцеговине може се вршити у случају када је основана нова институција Босне и Херцеговине по основу преноса надлежности са Федерације Босне и Херцеговине на Босну и Херцеговину или када Босна и Херцеговина, у складу с Уставом, преузме надлежности које је до тада обављала Федерација Босне и Херцеговине.
2. Поступак пријема у радни однос путем екстерног премјештаја из става 1. овог члана може се уредити законом Босне и Херцеговине. Када се поступком пријема у радни однос проведеним на основу закона Босне и Херцеговине не обезбиједи довољан број кандидата за премјештај из Федерације Босне и Херцеговине у институцију Босне и Херцеговине, орган државне службе предлаже руководиоцу институције Босне и Херцеговине да орган државне службе распореди државног службеника односно службенике у ту институцију. Уколико државни службеник не прихвати радно мјесто на које се распоређује, проглашава се прекобројним и остварује права везана за тај статус прописана законом.
3. Државни службеници изабрани за премјештај и распоређивање на основу овог члана не остварују права везана за престанак радног односа прописана законом.”
Члан 2.
Овај закон ступа на снагу 21. априла 2004. године и одмах се објављује на службеној интернет страници Канцеларије Високог представника и у “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине”.