Промовисање одговорности локалних органа власти није једноставан задатак, и он носи одређене ризике, међутим, тиме се избјегавају краткорочна рјешења у настојању да се успостави истинска и дугорочна стабилност, написао је високи представник и специјални представник Европске уније, Кристијан Шварц-Шилинг, у чланку који је данас објављен.
“У дефинисању правог курса ка одрживој и функционалној Босни и Херцеговини потребно је направити разлику између онога што може успјешно функционисати у БиХ и онога што не може функционисати”, написао је Кристијан Шварц-Шилинг у “Њалл Стреет Јоурнал-у”, водећем пословном дневном листу у Сједињеним Америчким Државама, чији је тираж већи од два милиона примјерака, а има и своја азијска и европска издања. “Такође је потребно промијенити начин размишљања у Босни и Херцеговини, али и у оквиру међународне заједнице”.
Високи представник и специјални представник Европске уније је у овом чланку објаснио зашто вјерује у политику одговорности локалних органа власти и зашто сматра да би транзиција требало да траје дуже него што је то првобитно планирано.
“Прије годину дана, на почетку мога мандата на мјесту специјалног представника Европске уније и високог представника међународне заједнице за Босну и Херцеговину, мислио сам да је изградња државе у овој балканској земљи дошла до прекретнице и да “квази-протекторат” више није одржив”, написао је Кристијан Шварц-Шилинг. “Зато сам тврдио да је, више од десет година након краја рата, вријеме да грађани ове земље и њихове изабране вође преузму пуну одговорност за сопствену судбину”.
Високи представник и специјални представник ЕУ је навео три разлога за овакав приступ: први је филозофски, други је практичан, а трећи је резултат услова које је дефинисала Европска унија.
Прво, високи представник и специјални представник ЕУ је написао да сматра да се грађани БиХ погрешно процјењују због недостатака које су њихови лидери показали у одређеним моментима у прошлости.
“И даље сматрам да би издашно кориштење бонских овлаштења било контрапродуктивно”, написао је високи представник и специјални представник ЕУ. “На тај начин и даље би се одржавала штетна култура зависности, а домаћи актери били би онемогућени да изграде аутентичан, изворан послијератни политички консензус”.
Друго, Кристијан Шварц-Шилинг је објаснио да не би било могуће утврдити који су аспекти изградње државе постали самоодрживи све док свеобухваност и интензитет међународног ангажмана замагљује истинске јаке и слабе стране у домаћем политичком процесу. “Било је неопходно суздржати се како би се видјело може ли Босна и Херцеговина сопственим снагама кренути напријед”, написао је Кристијан Шварц-Шилинг.
Треће, ЕУ, којој Босна и Херцеговина тежи да се придружи, јасно је рекла да ће законе који су потребни за даљу интеграцију, као што су закони о реструктурирању полиције и јавној радио-телевизији, сматрати прихватљливим само уколико их донесу надлежни изабрани органи. “Те законе не може наметнути високи представник”, написао је Кристијан Шварц-Шилинг.
Високи представник и специјални представник ЕУ је написао да резултати остварени у прошлој години варирају.
“С једне стране, босанскохерцеговачка економија је у сталном и мјерљивом порасту. БиХ се придружила Споразуму о слободној трговини у Средњој Европи (Централ Еуропеан Фрее Траде Агреемент – ЦЕФТА) и постала учесник НАТО-вог програма Партнерство за мир. Преговори о закључивању Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ готово су завршени и очекујемо да ће у току ове године доћи и до његовог потписивања, што је први корак ка пуноправном чланству.
С друге стране, мање је охрабривао начин на који је вођена предизборна дебата. Током кампање која је претходила прошлогодишњим општим октобарским изборима, лидери политичких странака су поновно заузели неке изузетно неконструктивне ставове, какве нисмо виђали у протеклих десет година, упркос чињеници да су представници цивилног друштва јаче него икада артикулисали своје ставове и покушали да фокусирају пажњу политичара на егзистенцијална питања, као што су улагања, отварање нових радних мјеста и борба против сиромаштва”, написао је Кристијан Шварц-Шилинг.
Високи представник и специјални представник ЕУ такође је истакао да се процес формирања коалиција на различитим нивоима власти одвијао без помоћи и ангажмана међународне заједнице.
“И даље вјерујем у одговорност локалних органа власти, али исто тако сматрам да процес транзиције треба да траје дуже», написао је Кристијан Шварц-Шилинг. «Постоји извјесна доза ризика да би нестабилност могла бити «увезена» из других дијелова региона. Постоји и ризик од стварања интерне политичке парализе. Локалним органима власти је потребно више времена за прилагођавање, а међународна заједница ће морати да покаже више стрпљења”.
Због тога још увијек није дошло вријеме за укидање бонских овлаштења. «Уколико ове овласти буду присутне, као резерва, и уколико се буду повремено употребљавале, оне и даље могу бити користан инструмент против политичке дестабилизације», закључује Кристијан Шварц-Шилинг.
Цијели текст чланка високог представника и специјалног представника ЕУ можете наћи на сљедећим Интернет адресама: www.ohr.int и www.eusrbih.org.