Сребреница: Тржишно заснован опоравак
Даме и господо,
Током јутра ћете чути презентације које ће нагласити кључне конкурентске предности које подручје Сребренице може да понуди потенцијалним инвеститорима, а у току поподнева одржаће се састанци потенцијалних инвеститора и потенцијалних партнера из приватног сектора и домаћих органа власти и међународних агенција. Желимо да олакшамо, подржимо и промовишемо овај процес ангажмана тако да почне да доводи до инвестиција и нових радних мјеста у средњерочном и дугорочном периоду.
Презентације овог јутра ће бацити свјетло на значајне и до сада неискориштене економске потенцијале подручја Сребренице. То је неопходан први корак. Након што се могућности за инвестиције утврде, оне се могу публиковати и изван Сребренице и изван Босне и Херцеговине.
Дозволите да нагласим како нико не покушава да представи нешто добрим ако то није, нити настоји негативне околности приказати позитивним. Циљ данашње конференције је утврдити и публиковати стварне конкурентске економске предности подручја Сребренице у смислу локације, расположивости радне снаге, природних ресурса и инфраструктуре – и то ће бити урађено на ригорозан и транспарентан начин. Наш шири циљ јесте претворити ове компаративне предности у нова радна мјеста у Сребреници; то се може урадити само на основу тачних информација.
Комерцијални критеријуми
Данашње дискусије ће се заснивати на комерцијалним критеријумима. Сребреница је другачија; оно што се десило тамо прије дванаест година било је ужасно и за општину, и за земљу и за свијет. Али, та чињеница не умањује превасходну потребу примјене политике тржишно заснованог економског развоја. У ствари, та чињеница јача ургентност спровођења такве политике. Оживљавање Сребренице након ужаса 1995. године морална је обавеза, и то је важан начин показивања поштовања за оне који су убијени и показивања солидарности са њиховим најмилијим. Али, враћање Сребренице у живот ће успјети једино ако примијенимо лекције тржишно заснованог одрживог развоја које су научене на другим мјестима.
Прије три седмице, као што је већини вас познато, тројица премијера, заједно са градоначелником Брчког, потписали су Платформу за акцију, којом се обавезују да ће сарађивати по питању широког низа економских иницијатива. Они су то урадили, јер су – како наводе у преамбули – схватили да се хитне економске реформе не могу ставити на чекање док се не ријеше веће политичке несугласице; они, такође, схватају да привлачење инвестиција, стварање нових радних мјеста и унапређење животног стандарда представља њихов најважнији изазов. Они су нагласили да су опредијељени да економски раст постане кључни циљ њихових влада.
Без обзира на политичке тешкоће, у привреди БиХ настоји се одржати импресивна стопа раста у 2007. и 2008. години, а основни економски елементи и даље указују на повољну климу за инвестиције. Није претјеривање ако се каже да ће инвеститори који сада уђу на босанскохерцеговацко тржиште вјероватно бити у прилици да профитирају од раста могућности за годину или двије.
Активно учешће највиших представника државних и ентитетских власти у данашњој конференцији индикатор је јаке политичке воље да се осигура више улагања у Сребреницу. Такво опредјељење помоћи ће да се грађанима те општине као и становницима цијеле сјевероисточне Босне донесу економске предности.
Вјерујем да данашња конференција показује који би се модел за привлачење инвестиција и отварање нових радних мјеста могао примијенити и у другим мјестима. Бројне општине су још увијек озбиљно хендикепиране зато што немају приступа основним развојним инструментима – или, пак, зато што не посједују потребну експертизу да те инструменте ефикасно употријебе. Брошура која је припремљена за данашњу конференцију даје јасну слику о привреди Сребренице – њеним слабостима као и њеним јаким странама, могућностима за инвестирање и конкурентним предностима; такође, у брошури се на једном мјесту налазе информације које су потребне инвеститорима – о искуствима фирми које су већ покренуле посао у овој општини, као и подацима за контакт са државним и ентитетским тијелима и општинским органима са којима инвеститори могу или морају комуницирати. То је приступ који би требало да усвоје општине у цијелој Босни и Херцеговини.
Општинско особље требало би да буде у стању да вам да позитивне одговоре на сљедећа питања – постоји ли неко у вашој општини чији је задатак да комуницира са домаћим или страним инвеститорима?
Ако се неки потенцијални инвеститор обрати општини на енглеском, њемачком, руском или неком другом страном језику, имате ли некога ко са њим може разговарати на том језику? Можете ли навести Интернет страницу на којој су наведене инвестиционе могућности које нуди ваша општина?
Чињеница је да нека општина може имати одличне могућности за инвестирање – али, ако инвеститори не знају за те могућности и ако нису у прилици једноставним путем сазнати за њих, оне не могу уродити отварањем нових радних мјеста.
Надам се да ће ова конференција представљати ефикасан наставак напора који су већ уложени у обнову инфраструктуре у Сребреници и њеној околини, донијети побољшања у пословном окружењу тог краја и убрзати економски опоравак, те да ће се модел развоја који се успјешно примијени на Сребреници моћи примијенити и у другим општинама.
Хвала.