Дати глас бизнису
Даме и господо,
Прије свега, дозволите да кажем да ми је изузетно драго да видим јутрос, окупљене на једном мјесту, високе представнике политичког и пословног сектора, и то не само из Босне и Херцеговине, већ и из Европе и других крајева.
Данас смо овдје како би разговарали о улози пословних удружења.
Учесницима из иностранства је добро познато да социјални и економски савјети, те институционални социјални дијалог имају кључну улогу у развоју и одржању економског напретка у другим земљама.
Ја говорим из нешто другачијег искуства. Привредне коморе су биле веома значајан стуб економског опоравка Њемачке, и ја сам активно радио са коморама на питањима која су имала утицаја на моје властито предузеће. Такође, много година сам био предсједник Њемачког удружења за подршку сектору средњих и малих предузећа.
Мислим, такође, да је учесницима из Босне и Херцеговине сасвим јасно какву улогу социјални дијалог мора имати у економском опоравку ове земље – и сигурно им је једнако јасна разочаравајућа чињеница да, све до сада, пословна удружења или нису била позивана да одиграју ову улогу, или су одбијала да ту улогу прихвате.
Порука коју желим да пренесем јутрос је да су све друге земље у транзицији прошле кроз слично искуство. Прије само деценију, дијалог између пословних удружења и органа власти у Бугарској, Чешкој Републици, Мађарској, Пољској и другим земљама постојао је само у основном облику. Данас, овај дијалог је добро развијен и даје конкретне резултате.
Ви можете кренути напријед истом путањом. Жалбе како органи власти не жле да сарађују, или како јавност још увијек не схвата праву улогу пословних удружења, неће ријешити проблем.
Ако власти не желе да сарађују, морате их натјерати да сарађују – морате их увјерити да ће добити више ако вас саслушају, него ако вас игнорешу.
Ако је јавност дезинформисана, онда је на вама да их поново и правилно информишете.
Ако вјерујете у ваше право да се и ваш глас чује у економском реструктурисању Босне и Херцеговине, онда морате бити у стању увјерити јавност да ће сви осјетити предности и користи када ви реализујете то своје право. Ако не можете увјерити јавност, онда засигурно нећете увјерити ни њихове изабране лидере.
Мислим да можете успјети, зато што вјерујем да се атмосфера у Босни и Херцеговини мијења, и пословна удружења ће осјетити предности те промјене.
Прошле јесени били смо свједоци активног и утицајног учешћа организација цивилног друштва у предизборној кампањи. До ове посљедње кампање, предизборне кампање су у највећој мјери препуштане политичким странкама – баш као што је у овом друштву вођење јавних послова традиционално препуштено професионалним политичарима. Али, у септембру, када су странке припремале своје изборне поруке, откриле су да улични плакати, радијски валови, па и телевизијске емисије нису препуштене само и искључиво њима. Просвјетни радници, људи који раде са младима, активисти за мањинска права, феминисткиње, припадници синдиката и остали су се појавили како би изразили властите визије друштва какво би Босна и Херцеговина требало да постане, и указали на мјере које они сматрају неопходним како би се то остварило.
Ја свакодневно контактирам и радим са политичким лидерима, и могу да вам кажем да су били изненађени, у неким случајевима и шокирани, оваквим развојем догађаја. Али, морали су то прихватити.
Сада је вријеме да се чује и глас бизниса.
Овај глас мора бити ауторитативан; мора бити јасан и мора бити конструктиван.
Такво исказивање мишљења је једини начин да се, у дефинисању економске политике у овој земљи, одговори на захтјеве, те узму у обзир свакодневне потребе предузећа која омогућавају раст економије.
И то је једини начин формулисања економске политике који даје праве резултате.
У случају да постоје било какве сумње у ово, дозволите да укажем на једина два резултата која су важна – више радних мјеста и већи животни стандард.
Људи који разумију шта је потребно за успјешну економију су исти они људи који разумију шта је потребно за успјешан бизнис. То се не односи само на послодавце; односи се на све који су везани за успјешно вођење бизниса – укључујући менаџере, раднике и потрошаче.
Власти не би требало да се доведу у ситуацију да покушавају наслутити шта ови људи желе, или да избјегавају њихове препоруке у вези са економским законима. Власти би требало да активно траже њихову помоћ, као неопходну компоненту у формулисању економске политике.
Постоји једноставан разлог за овакав инклузиван приступ – зато што функционише.
Драго ми је што данас овдје имамо тако импресиван скуп стручног знања из других земаља, и драго ми је да имамо тако добру заступљеност радника, послодаваца, менаџера, предузетника и политичара из Босне и Херцеговине.
Представницима власти, представницима послодаваца и представницима радника желим да кажем сљедеће: нико од вас нема капацитет да оствари своје циљеве без пуне сарадње осталих. Да би остварили ову сарадњу, морате успоставити ефикасан систем комуникације. Ова конференција нуди вам форум путем којег различити актери могу покренути дијалог о развоју пословних структура.
На вама је да одлучите како ићи даље, иако вјерујем да се свакако морате позабавити питањима у вези са чланством и управљањем у пословним удружењима.
Нека циљ ваших данашњих разматрања буде покретање креативног и практичног дијалога, и већ до вечерас ћете знатно побољшати економске прилике у Босни и Херцеговини.
Хвала.