Користећи се овлашћењима која су Високом представнику дата у члану V Анекса 10. (Споразум о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је Високи представник коначни ауторитет у земљи у погледу тумачења горе наведеног Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора; и посебно узевши у обзир члан II 1. (д) истог Споразума према којем Високи представник “помаже, када оцијени да је то неопходно, у рјешавању свих проблема који се појаве у вези са имплементацијом цивилног дијела Мировног уговора”;
Позивајући се на став XI.2 Закључака Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру Високог представника да искористи свој коначни ауторитет у земљи у вези са тумачењем Споразума о имплементацији цивилног дијела Мировног уговора, како би помогао у изналажењу рјешења за проблеме у складу са горе наведеним “доношењем обавезујућих одлука, када оцијени да је то неопходно”, о одређеним питањима, укључујући и (према тачки (ц) става XI.2) “мјере којима се обезбјеђује имплементација Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”, које “могу укључивати предузимање мјера против лица која обављају јавне функције или званичника (…) за које Високи представник установи да су прекшили законске обавезе утврђене Мировним споразумом односно услове за његово провођење”;
Позивајући се на чињеницу да је Управни одбор Савјета за имплементацију мира, на засједању одржаном 12. јуна, 2003. године, поздравио обавезу коју су дали органи власти Босне и Херцеговине за напредовање у процесу интеграције школског система, те једногласном одлуком казао да је постојање двије школе под једним кровом (“2/1”) у супротности са принципима утврђеним у Стратегији реформе образовања (“СРО”);
Констатујући да јеконцепт “двије школе под једним кровом” у очигледној супротности са условима који су постављени Босни и Херцеговини након њеног уласка у Савјет Европе “да настави са реформама у сфери образовања, те да уклони све аспекте сегрегације и дискриминације која се заснива на етничкој припадности”;
Поздрављајући најважнији циљ СРО-а да се образовање деполитизује, те да се створе услови који ће обезбиједити једнак приступ високо квалитетном, модерном образовању у цијелој земљи;
Потпуно свјестанчињенице да, у сврху постизанња овог циља, сва дјеца морају имати приступ квалитетном образовању у интегрисаним, мултикултуралним школама у којима нема политичке, вјерске, културолошке и друге пристрасности нити дискриминације, а које поштују права све дјеце;
Подсјећајући даје циљ ових реформи да се стане у крај непотребној бирократској дупликацији и ослободе ресурси за дјецу и наставнике, те да наведена реформа нема утицаја на језик предавања или наставног плана и програма;
Позивајући сена Налог којим се обустављају све исплате утврђених буџетских позиција за страначко финансирање ХДЗ-а који је услиједио након што надлежне власти Средњебосанског и Херцеговачко-неретванског кантона нису успјеле да спроведу упутства о административној интеграцији у сврху наставка уједињења;
Дубоко жалећи због чињенице да одговарајуће власти Средњебосанског кантона нису донијеле конкретне одлуке успркос јавном саопштењу које је дао ХДЗ на дан 24. марта 2004. године;
Увјерен дапредставници политичке странке ХДЗ имају снаге да превазиђу овај опструкционизам који за циљ има одржавање подијељеног система школства;
Размотривши и имајући на уму све горе наведено, Високи представник овим доноси слиједећи:
Н А Л О Г
којим се продужава обустава свих исплата са утврђених буџетских позиција за страначко финансирање ХДЗ-а
Члан 1.
Обустава од 26. марта 2004. године свих исплата са утврђених буџетских позиција за финансирање политичке странке ХДЗ у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине, Парламенту Федерације Босне и Херцеговине и кантоналним скупштинама Средњебосанског кантона, Западнохерцеговачког кантона, Кантона 10, Посавског кантона и Херцеговачко-неретванског кантона, остаје на снази.
Продужење обуставе утврђено у претходном ставу важи од 23. априла 2004. године до нове одлуке Високог представника.
Члан 2.
У свим другим аспектима Налог од 26. марта 2004. године остаје непромијењен.
Члан 3.
Овај Налог не изискује предузимање додатних процедуралних радњи и има већу правну снагу у односу на било који пропис или закон који евентуално може бити у супротности с њим.
Члан 4.
Ради отклањања сваке сумње, овим се изричито изјављује и указује да је одредбе Налога садржаног у овој Одлуци, сваку од њих, утврдио Високи представник у складу са својим међународним мандатом и да их, стога, не могу оспоравати судови Босне и Херцеговине, нити судови њених ентитета, нити на другом мјесту, те да се пред било којим судом ни у једном тренутку не може покренути поступак у вези са обвезама чије извршење из њих проистиче.
Члан 5.
Овај Налог ступа на снагу одмах и одмах се објављује у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”, “Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине” као и службеним гласилима кантона наведних у ставку 1. члана 1.
Сарајево, 28. мај 2004. године Педи ЕшдаунВисоки представник