Контекст видео снимка на којем се Педи Ешдаун показује како рукује оружјем, а који је током јучерашњег суђења бившем југословенском предсједнику Слободану Милошевићу приказан у Међународном трибуналу за ратне злочине у Хагу, намјерно је презентован погрешно.
У питању су видео снимци који су снимљени током посјете Лорда Ешдауна Југославији у септембру 1998. Лорд Ешдаун је тада посјећивао Косово као службени изасланик Владе Уједињеног Краљевства а уз пуну сагласност београдских власти од којих је раније добио визу.
Лорд Ешдаун је 28. септембра, у пратњи званичника Амбасаде Велике Британије у Београду, УНХЦР подручног службеника, те тимом ББЦ-а, посјетио неколико села у близини Малишева и региона Суве Реке. Током ове посјете прошли су поред мале групе војника Ослободилачке војске Косова и том приликом је највјероватније снимљен дио видео снимка приказаног јуче.
Касније су се зауставили у селу гдје им је неколико Албанаца показало оружје које су прикупили за предају српској војсци. Ту је снимљен други дио видео записа.
Сељаци су тврдили да је оружје било дио изнуђеног рекета. Према казивању сељака, српска војска је ишла да раздваја села тражећи од њих да предају своје оружје. Ако га нису имали, Срби би пријетили уништавањем села. Сељаци кажу да су били присиљени да купују оружје на црном тржишту. У неким случајевима Срби су остављали села на миру, али већином су их свакако спаљивали. Срби су онда продавали оружје поновно на црном тржишту како би сљедеће село, којем су пријетили, имало довољно оружја за куповину.
Оружје које је приказано на видео снимку је углавном било кинеска реплика руских калашњикова и Симонов јуришних пушака. Три су биле апсолутно неупотребљиве, двије је требало очистити прије него би се могле користити, а остале су биле зарђале те се нису могле употријебити.
Коментаришући видео снимак, Лорд Ешдаун је рекао: “Господин Милошевић је још једном показао да се тешко ослободити старих навика: његово разбацивање полуистинама у сврху властитог политичког преживљавања је добро познато. То му је помагало да многима баца прашину у очи током задње двије деценије.
Детаљи ове посјете су доступни јавности и објављени су у “Ешдауновим дневницима”, Свезак II.