Високи званичници међународних организација које дјелују у Босни и Херцеговини састали су се данас са кључним органима власти државе БиХ и Федерације БиХ у просторијама ОХР-а у Сарајеву. Састанком су предсједавали први замјеник високог представника Доналд Хејс и виши замјеник високог представника Вернер Вент. Састанак истог карактера биће одржан сутра у Бањалуци са органима власти РС.
Циљ ових састанака је да се челницима органа власти БиХ и парламената поново пренесе велика забринутост међународне заједнице да ће даљњи неуспјех власти да проводе реформе на које су се обавезали, уништити сваку шансу БиХ за улазак у програм Партнерство за мир или започињање преговора о стабилизацији и придруживању са Европском унијом ове године. Неиспуњавање обавеза би Босну и Херцеговину ове године такође могло коштати 100 милиона УСД (200 милиона КМ) у кредитима Свјетске банке.
“Веома је јасно да се БиХ налази на прекретници,” рекао је први замјеник високог представника Доналд Хејс у обраћању бх. лидерима. “Шанса коју има ова земља да се прикључи програму Партнерство за мир и да отпочне процес приступања Европској унији неће се ускоро поново појавити. Уколико се ова шанса сада изгуби, постизање коначног циља би се озбиљно могло одгодити. Тренутни темпо провођења потребних реформи је у потпуности неодговарајући. Уколико се овај темпо не убрза у значајној мјери у предстојећим данима и седмицама, БиХ ће се опростити од своје шансе за чланство у Партнерству за мир у скорој будућности.”
У Студији изводљивости Европске комисије наведено је 16 мјера које органи власти БиХ морају предузети како би Европска комисија препоручила да се започну формални преговори за потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању Европској унији.
У циљу испуњавања услова из области владавине закона и безбједности, органи власти морају превазићи постојећи застој када је у питању реформа обавјештајног сектора и успостава јединственог Високог судског и тужилачког савјета, те побољшане и ојачане снаге за провођење закона на државном нивоу.
Када су у питању услови за чланство у програму Партнерство за мир, органи власти нису предложили кандидата за министра одбране нити попунили осталих осам виших позиција у Министарству одбране, Заједничком штабу и Оперативној команди. Такође, у оквиру државног буџета морају се одвојити адекватна средства како би се Министарство одбране учинило потпуно функционалним, и мора се ријешити велики низ стандарда везаних за Партнерство за мир, који морају бити остварени до средине маја.
Постигнут је напредак у погледу неких услова као што је увођење поступака за издавање сертификата за производе, чиме ће бити олакшан бх. извоз. Међутим, никакав одговарајући напредак није постигнут у вези са функционисањем Управе за индиректно опорезивање, а и мало тога је учињено да се на цијелој територији земље успостави систем за регистрацију предузећа, донесе Закон о статистици БиХ и Закон о буџету, или да се изврше значајна побољшања праксе државних органа у доношењу и извршењу буџета. Напредак није постигнут ни у побољшању ефикасности у раду бх. министарстава или повећању броја засједања Савјета министара БиХ и Парламентарне скупштине БиХ.
У реформи јавне управе и државне службе постигнут је напредак у форми а не у суштини, а органи власти још увијек нису ријешили питање “дугорочне одрживости финансијске и уређивачке независности јавног радио-телевизијског система за цијело подручје државе.”
Органима власти Босне и Херцеговине је скренута пажња на обавезе које су преузеле по питању реформе образовања, посебно високог образовања, потписивањем Болоњске декларације и Лисабонске конвенције. Пропуст да се у парламентарну процедуру упути оквирни закон за високо образовање на државном нивоу био би знак непостојања воље и представљао би сигнал да Босна и Херцеговина није спремна да учествује на европској сцени.
Значајни износи средстава од Свјетске банке условљени су конкретним законодавним задацима, као што је доношење Закона о високом образовању, смањење издвајања за плате органа власти, измјене и допуне закона о ревизији, признавање права на пензију у оба ентитета и рационализовање права у погледу накнада за борце и жртве рата, као и предизимање одлучних корака у погледу приватизације и реструктуисања електроенергетског сектора, те доношење оквирног бх. закона о регистрацији предузећа и бх. закона о лизингу, те друге законске регулативе.
Даљњи износ од 15 милиона УСД из исплате УСАИД-а за 2004. годину је условљен доношењем Закона о локалној самоуправи Федерације БиХ, доношењем државног оквирног закона о рачуноводству и ревизији, доношењем државног закона о регистру покретне заложне имовине, као и поново израженим опредјељењем Народне скупштине Републике Српске за Акциони план за реструктуисање електроенергетског сектора.
Амбасадор Хејс и амбасадор Вент, као и остали представници међународне заједнице су апеловали на бх. органе власти да схвате тежину ситуације и почну са радом на доношењу неопходне законске регулативе. “Још увијек има времена за доношење потребних закона и предузимање административних корака којим ће се испунити захтјеви за Партнерство за мир и процес стабилизације и придруживања и осигурати међународна средства која су пријеко потребна Босни и Херцеговини,” рекао је амбассадор Хејс. Међутим, амбасадор Хејс и други међународни функционери су упозорили на то да ће рок у којем се може искористити ова прилика брзо истећи.
Међународни представници који су присуствовали данашњем састанку су: амбассадор Роберт Бикрофт, шеф мисије ОЕБС-а, Ренцо Давиди, замјеник шефа мисије Европске комисије, Дирк Раинерман, шеф мисије Свјетске банке, Валериа Фикера, шеф мисије ММФ-а и Хауард Сумка, шеф мисије УСАИД-а. Поред предсједавајућег Савјета министара БиХ, Аднана Терзића и премијера ФбиХ, Ахмета Хаџипашића, министра трезора БиХ Љерке Марић и министра финансија ФБиХ Драгана Вранкића, састанку су присуствовали и предсједавајући и замјеници предсједавајућих Вијећа народа и Представничког вијећа Парламентарне скупштине БиХ, Вијећа народа и Заступничког вијећа Парламента Федерације БиХ, заједно са шефовима клубова из оба Парламента.