22.06.2005 OHR / OSCE

Континуирано противљење министра Ловриновића владавини права

image_pdfimage_print

Канцеларија високог представника и Мисија ОЕБС-а у Босни и Херцеговини са разочарењем и забринутошћу констатују да је министар образовања Средњобосанског кантона Никола Ловриновић и даље истрајан у погрешном тумачењу Закона о измјенама и допунама Закона о основном и средњем образовању. Министар је то јасно илустровао својим “ставом” о овим законима који је изложио данас на сједници кантоналне скупштине. ОХР је господину Ловриновићу доставио прецизно правно објашњење о томе зашто су поменути закони потпуно директни и недвосмислени те зашто је, сходно томе, његово тумачење ових закона погрешно и непотребно.

Спровођење ових закона тест је који треба показати колико је надлежни министар озбиљан у својим настојањима, не само у погледу реформе основног и средњег образовања већ и у погледу поштовања владавине закона. Високи представник био је присиљен да наметне измјене и допуне ових закона 7. јула 2004. године, након континуираног неуспјеха Средњобосанског кантона да усклади своје законе са Оквирним законом о основном и средњем образовању који је Парламентарна скупштина БиХ једногласно усвојила у јуну 2003. године. Уставни суд Федерације БиХ је након тога, у новембру 2004. године, одбацио покушај хрватских представника у парламенту да се позову на “витални национални интерес” у вези са овим амандманима.

Административно и законско уједињење “двије школе под једним кровом” које је предвиђено овим амандманима услов је Савјета Европе за цијелу БиХ. Такво уједињење такође ће омогућити уштеду јавних средстава која се сада беспотребно троше на дуплу администрацију у таквим школама. То, међутим, неће утицати на права ученика и родитеља да се одлуче за наставни план и програм по властитим жељама.

Стално противљење министра Ловриновића овом закону и његови транспарентни покушаји да онемогући његово спровођење за још једну школску годину не могу се бесконачно толерисати. Министар Ловриновић мора промијенити свој приступ и испунити своје обавезе према ученицима и родитељима, што би и требало да је његов основни приоритет.