Чланом V Анекса 10 Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини (GFAP) дефинисано је да је високи представник коначни ауторитет у региону у погледу тумачења наведеног споразума о имплементацији цивилних аспеката мировног рјешења. Питање номиновања/именовања високог представника директно је повезано с тумачењем Анекса 10 Општег оквирног споразума за мир.
На основу текста Анекса 10 јасно је да именовање високих представника, (што није случај са именовањем војних снага – IFOR, сада EUFOR- ALTHEA, у складу са Анексом 1А) не врши Савјет безбједности УН-а, иако оно мора бити у складу са одговарајућим резолуцијама. Пракса Савјета за имплементацију мира (PIC) јасно показује да високог представника на ту функцију именује Управни одбор Савјета за имплементацију мира, те да је та пракса “у складу с резолуцијама Савјета безбједности УН-а”, почевши од доношења Резолуције 1031(1995) од 15. децембра 1995. године.
Управни одбор Савјета за имплементацију мира (УО PIC) је 27. маја 2021. године “званично именовао”¹ господина Кристијана Шмита за високог представника за Босну и Херцеговину. Поступајући по захтјеву Управног одбора PIC-a да у складу с тим обавијести генералног секретара УН-а, претходник господина Шмита, високи представник Др Валентин Инцко, упутио је 3. јуна 2021. године писмо генералном секретару УН-а Њ.Е. господину Антонију Гутерешу којим га информише о одлуци Управног одбора Савјета за имплементацију мира да званично именује господина Шмита. У том писму, господин Инцко је такође навео да ће господин Шмит преузети дужности високог представника 1. августа 2021. године, кад његова оставка ступи на снагу.
То што Савјет безбједности УН-а у својим резолуцијама које се тичу ситуације у Босни и Херцеговини није изричито навео именовање високог представника није преседан: након што је Управни одбор Савјета за имплементацију мира 15. децембра 2005. године званично именовао Др Кристијана Шварц-Шилинга за високог представника за Босну и Херцеговину, он је дужност преузео 31. јануара 2006. године, а Савјет безбједности УН-а на сличан начин није изричито спомињао то именовање у својим каснијим резолуцијама које се тичу ситуације у Босни и Херцеговини.
Израз подршке Савјета безбједности УН-а није правно неопходан за ступање на снагу одлуке Управног одбора PIC-a о именовању новог високог представника. Сви високи представници за које је Савјет безбједности УН-а изразио добродошлицу и прихватање, уз изузетак господина Карла Билта, већ су преузели функцију у моменту кад се огласио Савјет безбједности УН-а. Иако Савјет безбједности УН-а није експлицитно изразио своју сагласност, то није утицало на вршење дужности високог представника повјерених Др Шварц-Шилингу. Изражавање подршке у резолуцијама није обавезно.
У одговору на питање које је упутила предсједавајућа Предсједништва Босне и Херцеговине, Њ.Е. госпођа Жељка Цвијановић, генерални секретар Уједињених нација Њ.Е. господин Антонио Гутереш је 14. јула 2023. године потврдио да је Управни одбор PIC-a надлежно тијело за именовање високог представника.
Господин Кристијан Шмит је преузео функцију и дужности високог представника 1. аугуста 2021. године. Од тада је генералном секретару Уједињених нација и Савјету безбједности УН-а поднио четири извјештаја о спровођењу Општег оквирног споразума за мир. Високи представник се лично обраћа Савјету безбједности УН-а сваке године.