“Годину дана након бијега Радована Станковића реакције надлежних органа су далеко од задовољавајућих”, рекао је јуче први замјеник високог представника, Рафи Грегоријан. “Станковић је и даље на слободи, а органи власти још увијек нису дали детаљан извјештај са подацима о онима који су му помогли да побјегне, нису захтијевали одговорност надлежних, нити предузели мјере да повећају сигурност у затворима.”
Јуче се Грегоријан састао са судијом Фаустом Покаром, предсједником Међународног кривичног суда за бившу Југославију. Обојица су изразила запрепаштеност чињеницом да органи Републике Српске и БиХ нису показали резултате у више аспеката након Станковићевог бијега. Ни органи Републике Србије нису ни на који начин сарађивали, упркос чињеници да је Станковић побјегао управо у Србију.
Суд БиХ осудио је Радована Станковића за кривична дјела силовања и злочина против човјечности почињена у Фочи 1992. године. Станковић је био први оптуженик МКСЈ чији је предмет пренесен на домаће правосуђе у оквиру стратегије затварања Трибунала.
“Станковић је осуђен за силовања и мучења и представља опасност за друштво гдје год да се налази”, рекао је Грегоријан. “Он није изразио никакво кајање за злочине које је починио и постоји реална опасност да их поново може починити”.
Станковићев бијег скренуо је пажњу на неколико недостатака у казненом систему БиХ. Након Станковићевог бијега прошле године, високи представник је пооштрио затворски режим на државном нивоу; затвореницима који су осуђени за ратне злочине према одредбама државног закона више се не допушта одсуство у току викенда, нити им је омогућено да напусте простор затвора без одговарајућег надзора. Република Српска испоштовала је нове одредбе, али ФБиХ још увијек није, што је испливало на видјело у оквиру скандала везаног за Мактуфа. Такође, и даље се поставља питање колико је прикладно именовање Синише Гољанина за директора затвора у Фочи.
Покар и Грегоријан су се сложили да међународна заједница мора бити сигурна да ће ратним злочинцима након суђења и доношења пресуде бити обезбијеђен адекватан затворски смјештај. Покар је рекао да МКСЈ брине гдје и под којим условима ће осуђеници служити казне у БиХ. Босанскохерцеговачки затвори су у лошем стању, а особљу је потребна боља обука. Окончање пројекта државног затвора требало би да стави тачку на ове проблеме, али потребне су промјене и у цјелокупном казненом систему унутар БиХ.