Представници ОСЦЕ-а, ОХР-а и УНХЦР-а би жељели да скрену пажњу Парламенту ФБиХ и јавности на чињеницу да нова легислатива о повратку станова на које није уложен захтјев за поврат, а о којем ће Парламент расправљати идуће седмице, мора узети у обзир да право особа на алтернативни смјештај, које га већ користе, не престаје.
Уз то, Нацрт Закона о повратку, додјели и продаји станова, који ће регулисати будућу употребу станова који се тренутно користе као алтернативни смјештај, не предвиђа као приоритет, приликом додјеле, породице којима је то најпотребније.
Наведене међународне организације би жељеле да подсјете чланове Парламента да право на алтернативни смјештај, као што је то предвиђено Законом о престанку примјене Закона о напуштеним становима, не престаје.
У Федерацији БиХ има око 2000 породица које користе, као алтернативни смјештај, станове на које није поднесен захтјев за поврат. Нацрт Закона о поврату, додјели и продаји станова дозвољава да такви станови буду враћени предузећима или општинским властима које су и имале право на њих у почетку. Ова поновна додјела може бити постигнута само након што се ријеше стамбене потребе оних који тренутно користе алтернативни смјештај.
С обзиром на високе трошкове изнајмљивања, као и недостатак другог погодног смјештаја, финансијске импликације поврата ових станова њиховим оргиналним власницима би требало да се добро размотре прије доношења Закона о поврату, додјели и продаји станова.
Критеријуми за додјелу, према овом Закону који ће укинути посљедњу залиху станова који се налазе у јавном посједу, би требали узети у обзир стамбене потребе најрањивијих категорија друштва. Међународне обавезе БиХ о људским правима одређују да социјалне групе које живе у неповољним условима треба да имају приоритет приликом додјељивања смјештаја.