Високи представник се 30. јануара 2003. године састао са Управним одбором Савјета за имплементацију мира на нивоу политичких директора.
Органе власти Босне и Херцеговине (БиХ) представљали су генерални секретар Сталног комитета за војна питања Стјепан Поцрња и министар за људска права и избјеглице Мирсад Кебо.
Циљеви одбрамбене политике
Састанак је почео презентацијом на тему циљева одбрамбене политике БиХ, коју је испред босанскохерцеговачких органа одржао генерални секретар Сталног комитета за војна питања. Управни одбор је поздравио циљеве као први корак и контстатовао да је по том питању неопходно постићи додатни напредак. БиХ треба да на државном нивоу успостави ефикасну цивилну команду и контролу над оружаним снагама путем Сталног комитета за војна питања, чији генерални секретар треба да буде пуноправни члан Савјета министара, да уведе одговарајући парламентарни надзор над свим одбрамбеним питањима, те да настави реструктурирати оружане снаге како би оне биле у складу са потребама и могућностима БиХ. Управни одбор Савјета за имплементацију мира позвао је све релевантне факторе у БиХ да у вези с овим питањем настоје постићи консензус. Управни одбор је истакао опредијељеност БиХ да у року од 18 мјесеци постане прихватљив кандидат за чланство у НАТО-вом програму Партнерство за мир. Представник НАТО-а је рекао да БиХ, да би то постигла, мора остварити више од постојећих циљева. Управни одбор је истакао да би прави изазов за БиХ био да испуни и спроведе свој план, како би Стални комитет за војна питања и његов Секретаријат могли вршити истинску контролу над оружаним снагама БиХ.
Економска реформа
Након презентације коју су одржали представници Свјетске банке, Управни одбор је разговарао о економској будућности Босне и Херцеговине. Сложили су се да је упркос недавним побољшањима у макроекономском сектору, економска ситуација и даље осјетљива због тога што према међународним показатељима 20% становништва БиХ живи у сиромаштву, а додатних 30% живи на рубу сиромаштва. Босна и Херцеговина касни за својим сусједима у имплементацији реформи које су успјешно покренуле и спровеле земље као што су Мађарска и Пољска. Управни одбор је посебно нагласио да није постигнут напредак у отварању јавног и комуналног сектора за конкуренцију, посебно у области снабдијевања електричном енергијом и телекомуникација.
Управни одбор се сложио да се економска криза може избјећи уколико БиХ убрза спровођење реформи. Међутим, било какво оклијевање у том погледу би могло довести до кризе. Увођење јединствене царинске управе и ПДВ-а на државном нивоу представљају суштински дио овог процеса реформи. На овај начин би се смањио број превара, умањили трошкови бирократије и у БиХ створила економија која више погодује развијању пословања. Управни одбор је позвао највише званичнике Босне и Херцеговине да се до 19. фебруара 2003. године принципијелно сложе са спровођењем ових реформи.
План за спровођење мандата ОХР-а
Управни одбор је такође разговарао о Плану за спровођење мандата ОХР-а који је и одобрен. Управни одбор је с одобравањем констатовао да су напори ОХР-а усмјерени на рјешавање битних питања. Сложили су се да је примарни циљ ОХР-а да се осигура потпуно спровођење Општег оквирног споразума за мир, тако да БиХ постане мирна држава која је способна да опстане и која се неповратно креће путем ка европским интеграцијама. Такође су у потпуности подржали шест основних задатака ОХР-а који су наведени у Плану за спровођење мандата:
- Успоставити владавину права
- Осигурати да екстремни националисти, особе оптужене за ратне злочине као и мреже организованог криминала не могу пореметити процес спровођења мира
- Сровести економске реформе
- Ојачати капацитет институција власти БиХ, нарочито на државном нивоу
- Успоставити државну цивилну команду и контролу над оружаним снагама, спровести реформу у области сигурности, и припремити пут за интеграцију у евро-атлантске структуре
- Промовисати одржив повратак избјеглица и расељених особа
Управни одбор се сложио да је због смањења прилива међународних средстава за БиХ од кључног значаја поставити приоритете и поздравио је чињеницу да је ОХР у 2002. години затворио неколико одјела. Сложили су се да План за спровођење мандата није стратегија за повлачење међународне заједнице већ дио шире стратегије ОХР-а за пружање помоћи БиХ у транзицијској фази на путу ка Европи.
Повратак избјеглица
Након излагања министра за људска права и избјеглице, Управни одбор је у потпуности подржао Стратегију за спровођење Анекса ВИИ (Општег оквирног споразума за мир) као динамичан домаћи оквир за даљи напредак у области повратка избјеглица и расељених особа. Потребно је додатно процијенити финансијске импликације и средства неопходна за спровођење ове стратегије. Управни одбор је подржао стратегију РРТФ-а за јачање капацитета у оквиру институција за које је предвиђено да предводе процес у 2004. години, укључујући и институције грађанског друштва. Позвали су власти БиХ да удвоструче напоре како би створили услове, укључујући и буџетску подршку, за подстицање, остваривање и одрживост повратка избјеглица и расељених особа. Нарочито су позвали све нивое власти у БиХ да појачају напоре с циљем окончања спровођења имовинских закона у складу са Новим стратешким правцем који су у септембру 2002. године покренуле организације које учествују у ПЛИП пројекту. На крају, Управни одбор је поздравио трајну опредијељеност ОХР-а и УНХЦР-а, као ко-предсједавајућих РРТФ-а, и организација партнера РРТФ-а, за унапређење процеса повратка, уз истовремено предавање водеће улоге у том процесу домаћим органима.
Владавина права и процесуирање ратних злочина у БиХ
Управни одбор је поздравио успостављање Суда БиХ и Тужилаштва БиХ, усвајање Кривичног закона БиХ и Закона о кривичном поступку БиХ, као и планове за остваривање даљњег напретка у спровођењу правосудне реформе. Управни одбор је такође поздравио напредак који је остварила Радна група ОХР-а и ИЦТY-а у изради стратегије за изградњу домаћих капацитета у БиХ за процесуирање ратних злочина. Одбор је захвалио ИЦТY-ју на судјеловању у овом процесу и нагласио да је њихов потпуни ангажман од кључног значаја за успјех овог процеса. Управни одбор је такође нагласио потребу за проналажењем рјешења које би омогућило остваривање правде под једнаким условима за све. Управни одбор је подржао план Радне глупе да у фебруару одржи један састанак како би се процијенили трошкови заједничког пројекта, те други састанак у марту, како би размотрили додатне приједлоге заинтересованих чланица Савјета за имплементацију мира. Они су се сложили да ће прије повјеравања овог задатака било којој организиацији бити утврђена неопходна финанцијска средства.
Чланови Управног одбора су констатовали да постоји потреба за јачањем бх. капацитета у области судства и полиције како би се одговорило на пријетњу тероризма.
Коначно, Управни одбор је такође поздравио покретање Полицијске мисије Европске уније која је недавно почела са радом.