Виши замјеник високог представника, Матијас Зон истакао приоритет Дејтонског споразума, концепта одговорности и европеизације у процесу спровођења мира

Дејтонски споразум и промовисање концепта одговорности су спријечили да Босна и Херцеговина постане протекторат, рекао је виши замјеник високог представника, Матијас Зон на међународној конференцији која је у уторак одржана у Паризу. “Дејтон садржи структуре које су Босни и Херцеговини биле потребне да би постала суверена и демократска држава“, рекао је виши замјеник високог представника. “Наглашавањем одговорности домаћих власти, међународна заједница је свјесно и постепено тражила да се повуче из подручја у којима домаћи органи власти показују вољу и компетентност да раде самостално“.

Виши замјеник високог представника се обратио на конференцији под називом “Хуманитарне интервенције и рјешавање криза: поуке балканског искуства“, коју је организовао Институт за међународне и стратешке односе.

Виши замјеник високог представника је рекао да је и поред сталног и дугорочног ангажмана међународне заједнице у политичкој, социјалној и економској сфери Босне и Херцеговине, успостављен чврст оквир који омогућава да домаћи лидери остваре ауторитет који ће им бити неопходан како међународна заједница буде смањивала свој свакодневни ангажман.

“Дејтонски процес његује нову врсту политичке свијести у Босни и Херцеговини“, рекао је виши замјеник високог представника. “Ово је било много сложеније и захтијевало је много више времена него физичка реконструкција или директни политички преговори. Биће потребно још времена док се смањи снага екстремног национализма кога је неизоставно морала замијенити грађанска опција, политичка култура унутар које се компромис, консензус и сарадња неће више сматрати слабостима“.

Виши замјеник високог представника је рекао да лекције проистекле из интервенције у Босни и Херцеговини укључују неопходност доношења јасног и свеобухватног плана активности, као и кориштење спољашњих стимуланса као што су изгледи за пријем у чланство Савјета Европе и коначно чланство у Европској унији, у циљу постизања позитивних промјена. Нагласио је да критерији за пријем у Савјет Европе и Смјернице Европске уније садржане у “Роад Мап” захтијевају доношење закона који ће дати конкретну и тренутну корист за грађане Босне и Херцеговине. Истовремено, тежња за даљњом интеграцијом Босне и Херцеговине у европске структуре представља фактор уједињења у политичкој сфери, који има подршку људи из различитих политичких странака и различитих заједница.