Високи представник Мирослав Лајчак данас је отклонио правне празнине које су постојале у законима на нивоу државе и Федерације БиХ које би, ако сада не би биле отклоњене, наредне седмице омогућиле, у ишчекивању окончања жалбеног поступка, пуштање на слободу особа које су осуђене за ратне злочине. Високи представник је такође дјеловао да би спријечио праксу која постоји у затворима у Федерацији БиХ да се особама које је Суд БиХ осудио за ратни злочин одобрава ненадзирано одсуство из затвора. Изгледи да осуђени ратни злочинци могу евентуално застрашивати свједоке, чинити нова кривична дјела, побјећи из земље или на други начин избјећи служење казне не могу бити толерисани и угрожавају сарадњу са Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију.
Високи представник је отклонио ову празнину хитним доношењем амандмана на Закон о кривичном поступку БиХ који је Савјет министара усвојио недавно. Без овог амандмана, три особе које су у првој инстанци осуђене за ратне злочине требало би да буду пуштене на слободу крајем фебруара 2009. године, а још једанаест крајем априла, без обзира на евентуалне судске процјене да је апсолутно потребно продужити притвор. Сви су добили строге затворске казне у првом степену, од којих многи за геноцид, укључујући једну особу која је осуђена на затворску казну од 42 године. Амандман на Закон о кривичном поступку БиХ не утиче на одредбе којима се регулишу одлуке о томе да ли особе које су осуђене у првој инстанци треба да се задрже у притвору до окончања жалбеног поступка.
Високи представник је такође донио амандман на Закон о кривичним санкцијама Федерације Босне и Херцеговине. Ово питање је давно требало бити ријешено, будући да потиче још из јула 2007. године, када је измијењен Закон о извршењу кривичних санкција, и који је одмах, истог мјесеца, измијењен и у Републици Српској и Дистрикту Брчко.
Високи представник и други припадници међународне заједнице су позивали на усвајање ових амандмана, али обје владе су чекале превише дуго да би могле дати прилику парламентима да благовремено дјелују и спријече већ давно уочене проблеме.
Имајући у виду ургентност овог питања, високи представник је био присиљен да дјелује како би заштитио Дејтонски мировни споразум, осигурао сарадњу са Међународним кривичним трибуналом и сигурност грађана Босне и Херцеговине.
Високи представник је донио данашње одлуке због забринутости коју су изразили и предсједник и главни тужилац Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију и Европска унија, која је пуну сарадњу са Хашким трибуналом поставила као кључни услов за напредовање Босне и Херцеговине у процесу европских интеграција.