05.03.2002 OHR Sarajevo

Високи представник се обратио Савјету безбједности Уједињених нација

Високи представник Волфганг Петрич се у уторак обратио Савјету безбједности Уједињених нација у Њујорку. Ово је његов шести извјештаја Савјету од почетка свог мандата у Босни и Херцеговини у аугусту 1999. године.

Високи представни Европске уније за заједничку инострану политику и питања сигурности Хавиер Солана и специјални изасланик генералног секретара УН-а у БиХ Жак Пол Клајн су такође учествовали у сједници Савјета безбједности, којом је предсједавао Јан Петерсен, министар иностраних послова Норвешке која тренутно предсједава Савјетом.

Високи представник је говорио о напретку који је постигнут за више од двије и по године од његовог ступања на функцију у Босни и Херцеговини. Нагласио је да су побољшана сарадња органа власти у Београду и Загребу након пада националистичких режима, као и исказана спремност бх. политичара да преузму одговорност за проблеме у земљи, промијенили политичку климу и допринијели позитивном развоју догађаја.

Високи представник је укратко обавијестио Савјет безбједности о обновљеном програму реформе судства којим ће се у току наредне двије године реорганизовати судски систем БиХ, деполитизовати процедура именовања, те да тај програм укључује и увођење Високог судског савјета и реформу закона о парничном и кривичном поступку. Високи представник је такође извијестио Савјет безбједности да је крајем 2001. године усвојено пет закона ЦИПС пројекта чиме је БиХ добила дјелотворно оружје за борбу против прекограничног криминала и тероризма и у исто вријеме се приближила остварењу безвизног режима за међународна путовања грађана БиХ.

Захвалио је УНМИБХ-у и ИПТФ-у за изузетне напоре које су уложили у унапређење реформе полиције и изразио је захвалност Хавиеру Солани, “за одлучан и конструктиван приступ” ЕУ у успоставаљању Полицијске мисије (ЕУПМ) која ће 1. јануара 2003. године замијенити ИПТФ.

Високи представник је говорио о корацима који се тренутно предузимају у циљу убрзаног суђења за ратне злочине почињене у БиХ. У исто вријеме је позвао бх. власти да испуне своју обавезу у погледу хапшења оптужених за ратне злочине. “И даље сам чврсто увјерен да људи неће моћи окренути лист и окренути се будућности уколико Радован Караџић, Ратко Младић и остали оптужени за ратне злочине не заврше у Хагу,” рекао је Високи представник Савјету безбједности. Такође је изразио захвалност генералу КОМСФОР-а Џону Силвестеру и његовим војницима на храбром залагању по овом питању.

Високи представник је истакао да су покушаји националистичких странака да поткопају интегритет БиХ непоколебљиво осујећени. Говорио је о напорима да се унаприједи функционална интеграција успостављањем адекватних независних регулатроних институција на нивоу државе, и истакао је реформе које су покренуте како би се успоставио модеран јавни РТВ систем систем који би покривао цијелу земљу.

Коментаришући преговоре који су у току између политичких странака о оптималном начину за спровођење Одлуке Уставног суда о конститутивности народа, Високи представник је рекао, “ово је тренутак када земља мора успоставити унутрашњу равнотежу засновану на конструктивној међузависности свих заједница.” Нагласио је да се странкама морају пружити све могуће шансе за изналажење “домаћихрјешења до којих ће доћи бх. лидери у корист бх. грађана.

Високи представник је извијестио да је током 2001. године забиљежено 92.000 тзв. мањинских повратака, и да то значи пораст од 36 процената у односу на 2000. годину За остварене резултате одао је признање кључној улози коју је одиграо УНХЦР. “Динамика повратка избјеглица је незаустављива јер се развила нова врста свијести,” ракао је. “Људи су схватили да ће њихове економске и социјалне проблеме ријешити практична политика, а не националистичка реторика.”

Високи представник је нагласио да се економски пораст одржао на скромних пет процената упркос томе што се донаторска помоћ смањује, а у кратким цртама је изложио план реорганизовања међународне заједнице којим ће се постићи “малобројније, мање бирократско присуство међународне заједнице у БиХ са смањеним укупним трошковима” а у исто вријеме ће таква организација омогућити МЗ да уради више са мање средстава.

Високи представник је обавијестио Савјет безбједности да намјерава напустити свој положај крајем маја. Рекао је како је поносан што је дао свој допринос побољшању ситуације у БиХ и затражио је да се подршка настави давати и његовом наслиједнику и пријатељу, Падију Ешдауну, када крајем маја преузме функције Високог представника.

Високи представник је закључио излагање рекавши да, уз солидну основу која је постављена, сада постоји шанса да се БиХ врати онима којима припада – њеним грађанима.

Током свог боравка у Њујорку високи представник је одржао разговоре, између осталих, и са амбасадорима УН-а из Контакт групе и Аустрије као и са представницима Норвешке, Бугарске и Ирске у Савјету безбједности.