Међународна заједница у Босни и Херцеговини је “уједињена по питању заједничког програма, а то је успостављање владавине права с циљем примјене оштрих мјера против криминала и корупције, привредна реформа с циљем отварања нових радних мјеста и стварања просперитета, те помоћ Босни и Херцеговини како би постала самоодржива земља, способна да заузме мјесто које јој с правом припада у Европској унији,” саопштио је високи представник, Педи Ешдаун, министру спољних послова Русије, Игору Иванову, на састанку који је данас одржан у Москви. Високи представник је рекао да је Москва неопходан дио овог “заједничког пројекта” и да је помоћ Русије од суштинске важности за успјех програма реформи у Босни и Херцеговини. Високи представник је рекао министру спољних послова Иванову да “вријеме није на страни Босне и Херцеговине. Међународна помоћ опада а не замјењују је стране инвестиције. Ако не убрзамо процес реформе, Босна и Херцеговина ће постати осиромашена и криминалом захваћена земља.” Високи представник се захвалио министру Иванову на позитивној дипломатској улози Русије у посљедњим догађањима у Босни и Херцеговини, констатујући, између осталог, конструкиван допринос амбасадора Александра Гришченка за вријеме недавних разговора о реформи Савјета министара.
Министар Иванов је нагласио значај економске реформе, посебно када су у питању царине и ПДВ на државном нивоу. Министар Иванов је потврдио значај који имају ове реформе и у погледу борбе против криминала, те изградње ефикасних власти. Високи представник и министар Иванов су разговарали о техничкој примјени и имплементацији ових реформи, а Влада Русије је понудила своју помоћ у томе.
Високи представник борави у Москви на позив руске Владе. Након састанка са министром Ивановом који је одржан у сриједу поподне, Високи представник се обратио Комисији за међународне послове у Думи.
“Реформе на којима тренутно радимо,“ рекао је Високи представник министру Иванову, “као што је реформа централне владе – Савјета министара – и увођење јединствене царине и система ПДВ-а су примјери промјена које се могу и морају извршити, у складу са Дејтонским мировним споразумом и Уставом, како бисмо учинили да Босна и Херцеговина профункционише.”
Високи представник је нагласио да реформе морају постати самоодрживе: ”Тек када динамика политике опструкција буде замијењена динамиком реформи, моћи ћемо прогласити нашу мисију завршеном,” те је изразио наду да ће Русија и даље имати активну улогу у промовисању ове “динамике реформи”.
Обраћајући се члановима Думе, Високи представник је презентирао шест основних задатака ОХР-а: “одлучно успостављање владавине права; осигурање да екстремни националисти, највећи ратни злочинци и мреже организованог криминала не могу промијенити смјер спровођења мира; привредна реформа; јачање капацитета бх. институција власти, посебно на државном нивоу; успостављање команде и контроле над оружаним снагама на државном нивоу и припрема за интегрисање у евро-атлантске структуре; те промовисање одрживог повратка избјеглица и расељених лица.”
Високи представник је констатовао да су руске трупе, које служе у Босни и Херцеговини у склопу СФОР-а, послале позитиван сигнал да Москва има јасну и значајну улогу у међународним мировним операцијама. Русија, рекао је, је саставни дио настојања “да се Босна и Херцеговина доведе до фазе када ће бити у стању наставити своје путовање, као и остале земље у транзицији у региону, уз подршку међународне заједнице.”