Говорећи на конференцији о инвестицијама у Лондону, високи представник Педи Ешдаун је данас позвао међународне инвеститоре да, поучени успјехом који су искусиле стране банке у Босни и Херцеговини, уђу на ово тржиште док захтјевне реформе које су у току у протеклих пар година отварају стварне могућности инвестирања. Поредећи БиХ са Пољском и Мађарском у раним 90-тим, високи представник је истакао да је “остварена макро-економска стабилност; успостављене су монетарна и финансијска дисциплина; макро-економске реформе с циљем уклањања остатака бивше социјалистичке економије и отварања земље према међународном тржишту и инвестицијама су у поодмаклој фази.”
Наглашавајући како је “сектор комерцијалног банкарства трансформисан међународним средствима” високи представник је рекао да су стране банке брзо стекле повјерење домаћег тржишта – што је повољно за саме инвеститоре као и за клијенте тих банака.“ Конкуренција која је настајала све већим бројем банкарских услуга користила је грађанима” рекао је високи представник. “Уз сва тржИшта која се отварају, они који први уоче прилику и који се одваже да је искористе, пожњеће најбоље резултате.”
Високи представник је наставио нагласивши да ће “нова радна мјеста у БиХ као и веће плате бити резултат ове врсте страних улагања у бх. приватни сектор, те да се то не може остварити покушајима оживљавања пропалих државних предузећа бивше Југославије. “У данашњем свијету нова радна мјеста не отвара држава већ привредни субјекти.”
Високи представник је говорио на Босанској привредној конференцији коју су Амбасада Велике Британије у Сарајеву и Агенција за промоцију страних инвестиција БиХ организовале у Лондону, једном од најважнијих финансијских центара.
Високи представник је истакао да се ратне слике БиХ више не одражавају на реално стање данас и скренуо је пажњу на године мукотрпног рада који је уложен у обнову инфраструктуре и успостављање демократских институција, те модернизацију кривичних и комерцијалних закона. “Тај процес је изискивао много времена и изазвао доста нереда као и сваки грађевински рад,” рекао је високи представник, додавши да ће резултати постати очигледни током наредних година.
Високи представник је скренуо пажњу на средњорочни програм реформе с циљем проширивања приватног сектора и покретања новог круга смањења пореза за стимулисање инвестиција о којем су се 2. децембра договорили премијери и министри финансија, те је потенцијалне инвеститоре упознао са успјешним настојањима у оквиру иницијативе Булдожер на уклањању бесмислене бирократије која онемогућава запошљавање. Такође је изнио економски програм – укључујући имплементацију реформе индиректног опорезивања, формирање јединственог система за регистрацију предузећа, утврђивање јединствене и свеобухватне трговинске политике, успостављање процедуре за издавање цертификата за Европску заједницу с циљем подстицања извоза, као и побољшања у области прикупљања података и структуре државног буџета – која се морају остварити у наредних шест мјесеци уколико БиХ жели започети преговоре за Споразум о стабилности и придруживању са ЕУ. “То су циљеви које је могуће постићи” , рекао је високи представник, и сваки од њих ће БиХ учинити привлачнијом за инвестиције.
“Ми у БиХ смо у потпуности свјесни тога да се такмичимо,” рекао је високи представник. БиХ ради на томе да постане конкуретна као њени сусједи у југо-источној Европи. БиХ већ има најстабилнију валуту на Балкану, а стопа инфлације је нула. Велика дијаспора која је настала као посљедица рата, након чега је услиједио вал повратака из прекоокеанских земаља, довели су до настанка радне снаге која укључује појединце са познавањем више страних језика и богатим искуством; плате су конкурентне, а БиХ има добар географски положај. Она је врло близу земљама чланицама ЕУ и истовремено у срцу зоне слободне трговине у југо-источној Европи, која има домаће тржиште од око 55 милиона потрошача.”
Високи представник је навео како је могуће да је, због непријављеног промета који се одвија на основу готовинског плаћања, стварни економски раст знатно већи од оног који показују званични подаци. “Лоша вијест је то што се државни органи још увијек боре да нађу начина и уреде већи дио овог нерегистрованог промета, а да их притом не униште. Добра вијест је то што тај промет уопште постоји – то је знак динамичног предузетничког окружења који може бити одскочна даска за економски развој. Као и у другим земљама у транзицији. БиХ је суочена са изазовом да успјешну сиву економија интегрише у главне економске токове.”
Закључио је позвавши 200 представника пословних субјеката који су пристуствовали конференцији да искористе прилику и инвестирају у БиХ.