Мања је вјероватноћа да највећа дугорочна пријетња стабилности на Западном Балкану долази од посљедица распада Југославије, а већа од замора проширења који се осјећа код старијих чланица ЕУ, изјавио је данас на конференцији у Бриселу виши замјеник високог представника Петер Бас-Бекер.
“Злонамјерне драматис персонае које су повеле ратове око југословенског наслијеђа отишле су са сцене, а неспособност и некохерентност међународне заједнице, што је те ратове учинило много тежим, отклоњене су”, рекао је амбасадор Бас-Бекер.
“Од јануара ће четири историјски гледано “балканске” државе бити чланице ЕУ. Осталима остаје много хваљена и истински популарна “европска перспектива” која треба да их одржава мирним и на путу спровођења темељних реформи које треба да спроведу.
Међутим, говорећи на Самиту балканских партнера Европе, који су организовали Пријатељи Европе, невладина организација са сједиштем у Бриселу, амбасадор Бас-Бекер је нагласио да је потребно одржавати темпо ових позитивних промјена у контексту све мањег ентузијазма који се унутар Европе осјећа у погледу проширења – врата за проширење неће остати отворена у недоглед.
Ово се посебно односи на Босну и Херцеговину, рекао је Бас-Бекер, гдје су реформе и активности на интерграцји у Европу заустављене пред октобарске изборе, и од тада нису покренуте.
Амбасадор Бас-Бекер је примијетио да “након што ЕУ апсорбује Румунију и Бугарску, остале много мање земље кандидати и претенденти на чланство не би требало да превише иритирају европски пробавни систем”, ако желе унаприједити своје изгледе за коначном интеграцијом.
Закључио је изразивши наду да ће, након што се стишају регионалне турбуленције које произлазе из рјешења коначног статуса Косова, Југоистична Европе поново бити у стању да се у потпуности концентрише на свој пут интеграције.
Пуни текст обраћања вишег замјеника високог представника доступан је на адреси www.охр.инт