У првој званичној посјети Београду, високи представник данас је имао одвојене сусрете са предсједником Србије Борисом Тадићем, премијером Војиславом Коштуницом и министром вањских послова Вуком Драшковићем.
Током ових сусрета, високи представник је нагласио потребу континуиране сарадње са Хашким трибуналом, унапређење трговине и економских веза између двије земље, те побољшање регионалне сарадње пружањем снажне подршке Пакту стабилности.
“Сутра ћу учествовати на састанку Пакта стабилности и том приликом ћу заговарати унапређење регионалне сарадње, кроз динамичан Пакт стабилности,” рекао је високи представник. “Надам се да ће ова регија убрзати темпо напретка и да ће кренути одлучнијим корацима ка својој коначној дестинацији, евро-атлантским интеграцијама.”
Што се тиче сарадње са Хашким трибуналом, високи представник је указао на одговорност Републике Српске, али је истакао да не постоји веза између чињенице да Србија није остварила пуну сарадњу са Хашким трибуналом и напретка БиХ у преговорима о Споразуму о стабилизацији и придруживању. Напредак обје земље ка Европској унији ће бити оцијењен на основу заслуга сваке земље појединачно, рекао је.
Високи представник је нагласио како би у наредних 100 дана основни приоритет требало да буде усвајање пакета закона неопходних за напредак БиХ у преговорима о стабилизацији и придруживању.
Високи представник такође је поновио раније изјаве да не постоји веза између референдума у Црној Гори, преговора о статусу Косова, те Босне и Херцеговине. “За мене су то потпуно одвојена питања. Републику Српску обавезује Дејтонски мировни споразум, међународни обавезујући споразум којим је Босна и Херцеговина призната као суверена и независна држава,” истакао је.
Високи представник имао је и одвојен састанак са патријархом Павлом, поглаваром Српске православне цркве, на којем је разговарано о улози вјерских лидера и вјерских заједница у процесу помирења и јачању узајамног разумијевања међу грађанима и заједницама у регији.