Користећи се овлаштењима која су високом представнику дана чланом V Анекса 10 (Споразум о цивилној имплементацији Мировног уговора) Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, према којем је високи представник коначни ауторитет за тумачење наведеног Споразума о цивилној имплементацији Мировног уговора, и чланом II 1. (д) претходно наведеног Споразума, који од високог представника захтијева да олакша рјешавање било којих потешкоћа које се појаве у вези са цивилном имплементацијом Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини;
Позивајући се на став XI.2 Закључака Конференције за имплементацију мира одржане у Бону 9. и 10. децембра 1997. године, у којем је Савјет за имплементацију мира поздравио намјеру високог представника да искористи свој коначни ауторитет за тумачење Споразума о цивилној имплементацији Мировног уговора, како би олакшао рјешавање било којих потешкоћа као што је горе речено „доношењем обавезујућих одлука какогод он оцијени да је неопходно” о одређеним питањима, укључујући и (према тачки (ц) става XI.2) „мјере којима се обезбјеђује имплементација Мировног споразума на цијелој територији Босне и Херцеговине и њених ентитета”;
С обзиром на чињеницу да процес имплементације мира који се наставља под окриљем Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини још увијек није окончан;
Водећи рачуна даље о чињеници да је потребно да се мировни процес оконча како би се успоставило стабилно политичко и безбједносно окружење у Босни и Херцеговини;
Позивајући се даље на тачку 12.1. Декларације Савјета за имплементацију мира, који се састао у Мадриду, 15. и 16. децембра 1998. године, у којој се јасно каже да Савјет сматра да успостављање владавине права, у коју сви грађани имају повјерење, представља предуслов за дуготрајни мир и самоодрживу економију која је у стању да привуче и задржи стране и домаће улагаче;
Констатујући да је Управни одбор Савјета за имплементацију мира, у коминикеу донесеном у Бриселу 20. марта 2001. године нагласио да “оперативне и ефикасне државне институције, правосудна реформа, поштивање владавине права и прописно вршење власти, и даље остају од суштинске важности за имплементацију Мировног споразума”;
Упознат са оснаженом стратегијом за реформу правосуђа како би се ојачала владавина права у Босни и Херцеговини из 2002/2003. године коју је одобрио Управни одбор Савјета за имплементацију мира 28. фебруара 2002. године;
Имајући у виду да су у коминикеу донесеном након састанка Управног одбора Савјета за имплементацију мира одржаног 15. марта 2006. године у Бечу, политички директори изразили своју сталну подршку Државном суду који ће омогућити властима у БиХ да се оптужени за ратне злочине и оптужени за организовани криминал ефикасно процесуирају у Босни и Херцеговини;
Подсјећајући да је Управни одбор Савјета за имплементацију мира, на састанку одржаном 19. јуна 2007. године у Сарајеву, позвао органе власти у Босни и Херцеговини, а посебно у Републици Српској, да испоштују своје обавезе које имају по међународном праву тако што ће у потпуности сарађивати са Међународним кривичним судом за бившу Југославију (МКСЈ) и имати активну улогу у хапшењу свих преосталих оптуженика без даљег одлагања, укључујући Радована Караџића и Ратка Младића, разбијати њихове мреже подршке и осигурати трансфер оптуженика у МКСЈ;
Препознајући да у циљу спрјечавања активности које опструишу или пријете да опструишу процес имплементације мира који се одвија под окриљем Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, постоји потреба да се у појединим случајевима носиоцима путне исправе путна исправа одузме;
Свјестан хитности да се релевантне одредбе измијене и допуне;
Узевши у обзир и размотривши све наведено,
Високи представник доноси сљедећу
Одлуку
којом се доноси Закон о измјенама и допунама Закона о путним исправама Босне и Херцеговине
(“Службени гласник Босне и Херцеговине”, бр. 4/97, 1/99, 9/99, 27/00, 32/00, 19/01 и 47/04)
Закон који слиједи и који чини саставни дио ове Одлуке ступа на снагу како је предвиђено чланом 6. овог закона, на привременој основи, све док га Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине не усвоји у истом облику, без измјена и допуна и без додатних услова.
Ова Одлука се објављује на службеној Интернет страници Канцеларије високог представника и ступа на снагу одмах.
Ова Одлука се одмах објављује у Службеном гласнику Босне и Херцеговине.
|
Сарајево, 9. јули 2007. |
Мирослав Лајчáк Високи представник |
ЗАКОН
О ИЗМЈЕНАМА и ДОПУНАМА ЗАКОНА О ПУТНИМ ИСПРАВАМА Босне и Херцеговине
Члан 1.
(Измјена у члану 21.)
У Закону о путним исправама Босне и Херцеговине (Службени гласник Босне и Херцеговине, бр. 4/97, 1/99, 9/99, 27/00, 32/00, 19/01 и 47/04; у даљем тексту: Закон), у члану 21, ставу (1), тачка 2. мијења се и гласи: “у складу са законом о кривичном поступку”. Тачка 3. се брише, а досадашња тачка 4. постаје тачком 3.
Члан 2.
(Измјена у члану 23.)
У члану 23. Закона, у ставу (1), тачка д) мијења се и гласи: “ако постоји разлог из члана 21. става (1) тачке 2. и 3. и става (2) овог Закона.”
Члан 3.
(Нови чланови 24.а и 24.б)
Иза члана 24. Закона, додају се нови чланови 24.а и 24.б, који гласе:
“Члан 24.а
(1) Носиоцу путне исправе путна исправа се може одузети како би се спријечиле активности које опструишу или пријете да опструишу процес имплементације мира који се одвија под окриљем Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини.
(2) Налог да се носиоцу путне исправе путна исправа одузме такође садржи забрану издавања нове путне исправе, на основу које ће захтјев за издавање путне исправе бити одбачен.
(3) Лице за које постоји налог о одузимању путне исправе не смије прелазити државну границу како би напустило Босну и Херцеговину.
Члан 24.б
Када је некомлицу издавање путне исправе забрањено, у изнимном случају му се може издати путни лист који важи искључиво за путовање у једном правцу у Босну и Херцеговину, ако се лице налази ван Босне и Херцеговине и потребна му је исправа за повратак у Босну и Херцеговину.”
Члан 4.
(Допуна у члану 25.а)
(1) У члану 25.а Закона, у ставу (1), иза тачке 3. додаје се нова тачка 4. која гласи:
“4. Држављанин Босне и Херцеговине који пређе државну границу Босне и Херцеговине са путним исправама које нису уређене овим Законом или са личном картом која није лична карта држављана Босне и Херцеговине.”
(2) У ставу (2) члана 25.а Закона, текст: “тач. 1), 2) и 3)”, мијења се и гласи: “тачке 1), 2), 3) и 4)”.
Члан 5.
(Ограничавајућа одредба у погледу времена)
Иза члана 33. Закона додаје се нови члан 33.а, који гласи:
“Члан 33.а
Члан 24.а Закона важи до 30. јуна 2008.”
Члан 6.
(Ступање на снагу и објављивање овог Закона)
Овај Закон ступа на снагу по објављивању на службеној Интернет страници Канцеларије високог представника и одмах се објављује у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”.