Ове мјере имају за циљ побољшање функционалности Федерације Босне и Херцеговине (ФБиХ) и осигурање благовремене имплементације резултата избора из октобра 2022. године.
Овим мјерама успоставља се амбијент за даљу изборну и уставну реформу, укључујући и испуњавање обавеза које је Босна и Херцеговина преузела на путу интеграције у ЕУ и рјешавање конкретних проблема са којима се ова земља суочава. Ове мјере такође јачају уставне заштитне механизме за конститутивне народе које су осигурали Дејтонски мировни споразум и Устав, уз истовремено спречавање злоупотребе или парализе система.
Пакет садржи амандмане на Изборни закон и Устав Федерације БиХ и искључиво се односи на постизборно конституисање индиректно изабраних тијела.
Мјере из овог пакета функционалности ће:
- Унаприједити одлучивање у законодавним тијелима тако што ће оба дома Парламента Федерације бити обавезна да разматрају акте другог дома у одређеном временском року.
- Унаприједити именовање судија у Уставни суд Федерације БиХ тако што ће се институције и појединачни званичници обавезати да ће испунити свој дио процеса именовања у одређеном временском року или ће предати ту одговорност органу који је сљедећи у процесу именовања.
- Помоћи да се спријечи злоупотреба виталног националног интереса специфицирањем дјелокруга питања која могу бити предмет позивања на витални национални интерес, чиме ће се елиминисати неограничена и неодређена категорија интереса, те осигурањем да свако позивање на витални национални интерес буде предмет разматрања од стране Вијећа за витални национални интерес.
- Осигурати одлучивање у случајевима покретања питања заштите виталног националног интереса тако што ће се поједноставити избор чланова Вијећа за заштиту виталног националног интереса давањем овлаштења Уставном суду да чланове Вијећа бира из реда судија тог суда.
- Имплементирати одлуку Уставног суда Федерације БиХ у предмету Љубић унапређењем пропорционалности представљања конститутивних народа из сваког кантона у Дому народа Федерације БиХ. Овом мјером се повећава број мјеста у клубовима свих конститутивних народа са 17 на 23. Оваквом расподјелом се исправља најизраженија презаступљеност сваког од три конститутивна народа у кантонима у којима живи мали број припадника сваког од три народа. Сваки конститутивни народ у сваком кантону би задржао могућност да има барем једног представника у Дому народа. Овом мјером се повећава и број мјеста у клубу Осталих са 7 на 11. Ово је први пут да и Остали из свих кантона могу бити представљени у Дому народа Федерације БиХ. Изборни закон ће бити измијењен по овом питању и по питању примјене задњег пописа становништва како би се ускладио са Уставом Федерације БиХ.
- Осигурати благовремен избор делегата за Дом народа у кантоналним скупштинама давањем овлаштења Централној изборној комисији да изврши прерасподјелу мандата из оних кантона у којима кантоналне скупштине не испуне своју обавезу у задатом временском року.
- Осигурати приједлоге за именовање предсједника и потпредсједнике Федерације од стране клубова у Дому народа спуштањем прага подршке која је потребна у клубу, како би се исти могли номиновати у поновљеним круговима. Првобитни праг од једанаест гласова од 23 члана омогућава да сваки клуб номинује максимално два кандидата. У случају одсуства подршке једанаест делегата, у наредним круговима ће се омогућити номинација од стране седам чланова или, након тога, од стране четири члана, чиме се осигурава предлагање кандидата и промовише плурализам.
- Унаприједити транспарентност и експедитивност у процесу потврде листа кандидата за предсједника и потпредсједнике Федерације БиХ, утврђивањем рокова и метода гласања за листе у Заступничком дому Федерације БиХ, те поједностављивањем потврђивања у Дому народа Федерације БиХ.
- Појаснити и законодавно утврдити ограничења у погледу заступљености припадника конститутивних народа на кључним извршним и законодавним позицијама у Федерацији, како би се подстакло стварање коалиција и спријечила презаступљеност.
- Захтијевати од парламентарних органа Федерације БиХ да обезбиједе учешће грађана, укључујући и младе, у законодавним активностима у Представничком дому и Дому народа. Једна од мјера обавезује ова тијела да утврде процедуре за разматрање грађанских иницијатива како би се развио одговорнији и приступачнији законодавни процес.
Овим одлукама не доносе се амандмани на државни устав у циљу имплементације судских одлука о правима Осталих (Сејдић-Финци, Зорнић, и друге одлуке), јер би то било ултра вирес, или изван надлежности високог представника. Високи представик нуди своју помоћ у виду подршке за парламентарне иницијативе за доношење ових амандмана.